| Караџић: Бранићу свој народ и његов праведни и свети циљ |
| Извор: Информативна служба СДС-а |
| понедељак, 01 март 2010 22:25 |
|
„Српска страна никада није прекршила ниједан споразум. Од 12 примирја у Сарајеву, 11 је прекршила Станка демократске акције (СДА)“, навео је Караџић. Предочавајући судском вијећу ситуацију у БиХ уочи избијања сукоба, Караџић је навео да је, „послије избора 1990. године, у Предсједништву БиХ било седам чланова, два Србина, два Хрвата и два муслимана, док је једно мјесто остављено за представника мањина“. „Моја Српска демократска странка (СДС) је на то мјесто кандидовала предсједника Јеврејске заједнице, али је СДА пресвукла из вучје у јагњећу кожу Ејупа Ганића, који се за ту прилику изјаснио као Југословен, и он је био изабран за седмог члана Предсједништва. Ганић је био тај које је наредио напад на војнике у Добровољачкој улици и постао познат по својој наредби: ’чим Алија (Изетбеговић) изађе из аута, побиј све’“, истакао је Караџић. Он је навео да је „суштина кризе у рату у БиХ, која и данас траје, жеља муслимана за 100 одсто власти у БиХ“. Поткрепљујући ту тврдњу, Караџић је цитирао америчког дипломату Ричарда Холбрука који је саговорнике из СДА питао: „Шта хоћете да преговарамо за вас, 30 одсто власти у 100 одсто Босне или 100 одсто власти у 30 одсто Босне, 100 одсто власти у 100 одсто Босне не може“. Караџић је рекао да „очекује да Тужилаштво докаже основну ствар, без које нема злочина, да је намера српског руководства била да се муслимани и Хрвати уклоне са територија на које Срби полажу право“. „Полагање права на своју територију није кривично дело, а Тужилаштво се понаша као да јесте“, казао је Караџић. Он је рекао и да Тужилаштво у његовој оптужници наводи да је разлог за избијање рата то што је он основао СДС, „са намјером да се оснује српска држава, док у једној другој оптужници као разлог за избијање рата наводи проглашење независности Словеније“. „Слажем се са тврдњом да је проглашење независности БиХ 1992. године довело до широких сукоба“, рекао је Караџић, уз напомену да је „српска страна у њих ушла без савезника“. У своју одбрану, Караџић је цитирао изјаву Алију Изетбеговића из 1993, када је он рекао да је "конфликт могао да буде избјегнут, да смо остали у Југославији“. „Изетбеговић је мене аболирао, али Тужилаштво не жели његово витештво“, рекао је Караџић. Судском вијећу он је приказао снимак у прилог тврдњи да је за експлозије на сарајевској пијаци Маркале одговорна муслиманска, а не српска страна. На снимку се виде празне тезге и део протезе ноге, која се касније приказује као прави део људског тела. Караџић сматра да је овде ријеч о „ратном лукавству које је довело до кажњавања Срба“. „На пијаци није било робе, није било ничега, шта је могло тамо да окупи 300-400 људи, од којих касније 200 страда. Нема нишанџије који би једном гранатом то могао да направи. Кажу да је у рату и у љубави све дозвољено. Ја не милсим тако, а ако и јесте, да ли је дозвољено и у судници“, упитао је Караџић. Он је запитао и „како може да се очекује помирење Срба и муслимана у БиХ, ако муслимани верују да су им то Срби урадили, кад нису“. Први предсједник РС др Радован Караџић изјавио је пред Хашким трибуналом да су он и „српски народ учинили све што су могли да се рат избјегне, и да ће показати да оптужница против њега није требало ни да се појави“. „Тужилаштво је, нажалост, у неким случајевима успјело да убиједи Трибунал да је било онако како они кажу“, констатовао је Караџић, наводећи да су некадашњи предсједник Скупштине РС Момчило Крајишник и генерали Војске РС осуђени „као да су насртали на мирне људе, а не на троструко јаче снаге“. „Срби су посљедњи у Босни формирали своју националну странку. Срби нису имали акције, они су имали реакције, а Тужилаштво пропушта да каже да ли би било реакције, да није било акције“, рекао је Караџић у наставку свог уводног излагања. Поводом оптужби за притварање муслиманских мушкараца у Трнопољу, Караџић је рекао да „тамо није био логор, већ прихватилиште које су организовале саме избјеглице“, а да је снимак заробљеника иза бодљикаве жице настао када су се они сами опасали жицом пронађеном у алатници. „Ми смо жестоко патили због те слике“, истакао је Караџић. Судском вијећу Караџић је поручио да „све што Тужилаштво тврди преокрене''. Он је у судници приказао снимак војника ЈНА Саша Гешовског из Македоније, који је 1991, на редовној служби, убијен у Сплиту. Приказао је и снимак разговора хрватских министара генерала Мартина Шпегеља и Јосипа Бољковца о илегалном увозу наоружања за припраднике Хрватске демократске заједнице, те о пријетњама Србима у Крајини, с почетка 1991. године. „Мени се приписује да сам без основа и разлога узнемиравао босанске Србе. Шта треба они да раде да им се то не деси? Овај претпретресни поднесак Тужилаштва морао би бити бољи, или оптужнице није требало бити“, констатовао је Караџић. Он је навео да је потреба Тужилаштва да га "прикажу као монструма због тога што немају никаквих доказа". "Значајно је њихово признање да ја нисам починио ниједно кривично дело, већ они који су са мном бранили исте вредности, да би се постигли одређени циљеви. Парадоксално је да се српској страни припише понашање које је супротно српским циљевима“, нагласио је Караџић. Већи део свог уводног излагања Караџић је посветио дјеловању Алије Изетбеговића, подсјећајући на његову изјаву да ће „жртвовати мир за независну Босну, ал неће жртвовати Босну за мир“. Караџић је навео да је Изетбеговић 1970. године написао и тајно дистрибусирао Исламску декларацију, које се никада није одрекао, а која се показала „програмским актом СДА“. „У тренутку искрености, Изетбеговић је рекао: наши војници не гину за мултиетничку Босну“, навео је Караџић. Он је указивао и да су, за разлику од кризних штабова СДС-а, који су формирани тек по избијању рата и дјеловали јавно, кризни штабови СДА били формирани знатно раније и дјеловали су тајно, а руководио им је Ејуп Ганић, који је био на челу Патриотске лиге. „Тужилаштво је из оптужнице избацило Котор Варош, где се Кризни штаб састајао сваког дана, а ја ћу ту оптужницу да вратим, како бисте видели како ради једна одговорна власт“, рекао је Караџић. Караџићево уводно излагање биће настављено сутра. Уочи тога, судско веће ће саслушати заступника оптужбе Алена Тигера, који је на крају данашњег претреса најавио да се „вероватно неће противити издавању одобрења за жалбу“, које је одбрана тражила поводом одбијања захтјева да се суђење одложи |
Први предсједник Републике Српске Радован Караџић на почетку уводног излагања пред Хашким трибуналом одбацио је све тачаке оптужнице, поручујући:"Бранићу свој народ и његов праведни и свети циљ''. ''