Први предсједник Републике Српске (РС) др Радован Караџић предочио је данас судском вијећу ситуацију у БиХ уочи проглашења независности и почетка сукоба, почетком 90-их година. 
Караџић је најавио да ће пружити доказе о тајном споразуму некадашњих председника Хрватске, Словеније и БиХ, Фрање Туђмана, Милана Кучана и Алије Изетбеговића, о нападу на ЈНА, постигнутом у јулу 1991. 

„Изетбеговић се у децембру 1990. клео у Југославију, у јануару 1991. је, послије избора, формирана влада, а крајем јануара је почела кампања за независност Босне“, навео је Караџић. 

„Тужилаштво није у праву када каже да смо у децембру 1992. формирали Српску Републику БиХ да бисмо постигли циљеве. Ми смо је основали како бисмо спријечили Странку демоктатске акције (СДА) да постигне своје циљеве, супротно нашој вољи“, изјавио је Караџић. 

Председавајући судија О-Гон Квон рекао је да ће на крају данашњег заседања саопштити усмену одлуку вијећа, поводом захтева оптуженог да му се суђење одложи. Тужилаштво је саопштило да се не противи одобрењу да Караџић уложи жалбу, али тражи да се процес не прекида до доношења одлуке жалбеног вијећа, уколико се улагање жалбе одобри.

Најављујући да ће током процеса прецизно бити утврђено шта се дешавало у Сарајеву, Караџић је истакао да ће званичници УН потврдити да Срби никада у Сарајеву нису започињали борбе, већ су увијек позивали да се сачека на мировно рјешење, јавио је дописник Срне. 

"Није било масовног гранатирања никад. Сва масовна страдања су резултат ратних лукавстава, са циљем да се постигне страна интервенција", рекао је Караџић. 

Караџић је судском вијећу на мапи Сарајева показао гдје су се налазиле снаге Хрватског вијећа одбране и муслиманске снаге, указујући да су Срби били у окружењу и у опсади. 

"Срби су контролисали своје дијелове града, а тамо гдје су били мањина, контролисали су само српски дио, као у дијелу Хаџића. Гдје год пише да су Срби преузели територије гдје су били мањина, то није тачно. Срби нису контролисали ниједно муслиманско насеље, а муслимани су контролисали знатне српске просторе", навео је Караџић. 

Он је указао да су "болнице, школе и обданишта злоупотребљавани тако што су претварани у војне објекте, а да је српска војска, када би узвратила на пуцњаву, била оптуживана за неселективно гађање". 
"Сарајево је у цијелини изграђено на српској земљи и дуго је било већински српски град. Сва насеља су била већински српска, а до Другог свјетског рата, цијело Сарајево, нарочито неки квартови, били су сто одсто српски", рекао је Караџић. 

Он је подсјетио да је српска страна предлагала не подјелу, већ трансформацију Сарајева, по угледу на Брисел, гдје од 17 општина ниједна није мјешовита, веће је или само фламанска или само валонска. 
"Тако је требало да се трансформише и Сарајево, што искључује терорисање становништва и, да је рат избјегнут, оно би било трансформисано. Умјесто тога, било примењено џеримандерисање, по Џерију Мандеру, мајстору за изборне преваре, који успијева да обезбиједи да слабија партија изгуби" , рекао је Караџић и као примјер навео да је општина Рајловац, из које је и бивши предсједник Скупштине РС Момчило Крајишник, припојена сарајевском Новом Граду, где су Срби били мањина.       
Овим преварама, како истиче Караџић, "опустошене су српске општине". 

Караџић је позвао судско вијеће да Тужилаштву наложи да још једном прегледа оптужницу, образложивши да је штета да се процес води против стране која је била малобројнија и чекала политичка рјешења и да се она настоји прогласити агресорском. 

У више наврата Караџић је подвукао да је "основна брига Срба била да не учине ништа што би дало повод за рат".
"Недопустиво је да се из наше реакције изводе наши циљеви", казао је Караџић.