Први предсједник Републике Српске (РС) Радован Караџић поново је данас позвао судско вијеће Хашког трибунала да уважи његов споразум о имунитету са америчким дипломатом Ричардом Холбруком, којим му је у љето 1996. обећано да неће бити кривично гоњен, уколико се повуче из јавног живота. 

Као алтернативу, Караџић је предложио да Тужилаштво повуче или поново прегледа и редукује оптужницу против њега, јавио је дописник Срне. 
Он је саопштио да би до половине маја могао да достави хиљаде чињеница, које Тужилаштво не може да оспори, а чије би прихватање скратило процес на годину до годину и по дана. 

"Ако идемо у процес, бранећи себе, доказаћу и да су многи други овде неправедено осуђени", најавио је Караџић. 

У вези са дијелом оптужнице, који се односи на геноцид у Сребреници, Караџић је рекао да о томе "не може да говори, јер нема истраге о Сребреници", али је поновио ранију тврдњу да су међу 8 000 жртава убројани и људи из околних општина, па и они који су умрли природном смрћу. 

Он је рекао и да се у оптужници наводи да су српске снаге убиле 8 000 мушкараца и дјечака, али да се не каже да су они "имали 16, 17 година и да су били мобилисани". 

"На камену пише 8 000, а нису могли да сахране више до 2 500 до 3 000, а сахрањени су и из Братунца, Бијељине, Сарајева, Зворника, Вишеграда, Власенице, Зворника... све са природним смртима за четири године рата. Овде се суди за 8 000, да видимо материјал, да видимо ДНК... Морају бити истраге, не због Радована Караџића, већ због истине тамо. Ова одбрана ће инсистирати да се не суди одока, неколико Срба убило неколико муслимана, то не можемо да прихватимо", нагласио је Караџић, закључујући своје уводно излагање. 

Караџић сматра да је крунски свједок оптужбе (бивши предсједник општине Братунац и високи функционер СДС) Мирослав Дероњић у ствари свједочио у његову корист, јер је објелоданио да је два пута, и то, 13. и 14. јула 1995. спријечио једног пуковника расположеног за убијање муслимана, рекавши: "Ако тако наставиш, позваћу предсједника". 

У корист своје одбране, некадашњи предсједник РС позвао се и на извјештај холандске Владе у којем јасно стоји да је "у вези са догађајим у Сребреници нејасна улога Караџића". 

"Ако је улога нејасна, значи да улоге нема", констатовао је Караџић. 

Караџић је негирао тврдње о присилном и планираном премештању несрпског становништва, истичући да то никада није био циљ.
Он је рекао и да „Омарска и Кератерм нису били логори, већ истражни центри редовних органа", наводећи да је "у околини Приједора за два дана било заробљено 1500 бораца и цивила који су се умешали, а нису ратовали".

"После тријаже се показало да 41 одсто није учестовало у борбама и они су пуштени и отишли су у Трнопоље. За 59 одсто се показало да су борци и они су послати у заробљенички логор на Мањачу", навео је Караџић, инсистирајући да "није било хапшења људи који немају никаквих одговорности". 

 Поводом 11. тачке оптужнице, којом се Караџић терети за противправно узимање припадника међународних снага за таоце, он је најавио да ће инсистирати да се није радило о узимању талаца, "јер војска не може бити талац". 

"Таоци могу бити цивили који не учествују у борбама. Ова господа нису били цивили и били су укључени у борбе. Ја са тим немам везе. Сазнао сам за то, као и цео свет, из медија, и наредио сам да се они пусте", рекао је Караџић.