11.09.2021 14:23
Чланица Главног одбора СДС Александра Пандуревић поручила је данас министарки иностраних послова БиХ Бисери Турковић да "не гура нос тамо гдје јој није мјесто" и да прије него нешто изјави прво се добро информише.
 
Реагујући на изјаву Турковићеве да се меморијални центар у Доњој Градини у знак сјећања на јасеновачке жртве не може градити без одобрења институција БиХ, Пандуревићева је истакла да иоле пристојан и нормалан човјек себи, прије свега, никада не би дозволио да упућује отровне стрелице над стратиштем.
 
Она је цитирала дио записа из мемоара Хитлеровог генерала Едмунда Глез фон Хорстенауа који је за Јасеновац рекао да је “врхунац ужаса у који обичан смртник не смије ни да привири”.
 
– Оно што је за Хорстенауа пакао на земљи, то је Бисери Турковић нешто за ниподаштавање и повод да се дрвљем баци на Његову светост Патријарха српског господина Порфирија и предсједника Србије Александра Вучића који су на осамдесету годишњицу од оснивања једног од најужаснијих логора у историји човјечанства најавили градњу меморијалног центра у Доњој Градини. Иоле пристојан и нормалан човјек себи, прије свега, никада не би дозволио да упућује отровне стрелице над светилиштем, мучилиштем, стратиштем у којем је страдало више од 700.000 Срба, према њемачким изворима, међу којим и хиљаде дјеце – истакла је Пандуревићева.
 
Она истиче да Турковићева то себи допушта, показујући своје дехуманизовано лице, држећи лекције Вучићу о тобожњој потреби да институције БиХ и народ дају своју сагласност.
 
Прије свега, како каже Пандуревићева, министарка за ”урме” требало би да зна да институције БиХ немају никакве везе с издавањем грађевинских дозвола и да је то посао општинске власти.
 
– Што би наш народ рекао, гура нос гдје му није мјесто. Срамота на образу свих у БиХ јесте што достојан меморијални центар није одавно изграђен и што у БиХ још увијек постоје они који нису спремни признати размјере злочина Павелићеве НДХ. Чак ни више од седамдесет година од истих – навела је Пандуревићева.
 
Она пита шта очекивати од жене која је примила вакцину у другој држави, па онда омаловажавала донацију вакцина Србије!?
 
Док је Турковићева била заузета скупљањем донација урми, како каже Пандуревићева, предсједник Србије и Влада Србије спашавали су животе свих грађана БиХ, отворивши им врата за вакцинацију.
 
Пандуревићеву чуди да Турковићева и тада није оптужила Вучића да не може вакцинисати грађане БиХ без њене сагласности.
 
– Док се Турковићева крила у мишијој рупи због пандемије, а болнице и у Федерацији биле без довољно респиратора и друге медицинске опреме, предсједник Србије Александар Вучић је радио и њен посао довијајући се ко зна како и донирајући скупу опрему и болницама у Федерацији. Сигурна сам да је, захваљујући вакцинама и донацијама Србије током пандемије, спашено више живота Бошњака у БиХ, него што Турковићева има пријатеља (судећи по коментарима у медијима и на друштвеним мрежама, грађани Федерације те донације итекако цијене) – истиче Пандуревићева.
 
И хвала Богу, како додаје она, да је тако. Пандуревићева каже да се радује сваком спашеном животу, било чијем, као што је тужна и због сваког живота који је однијела пандемија, а могао је бити спашен да је и Турковићева агилно радила свој посао, као што агилно критикује предсједника Вучића.
 
Она истиче да Република Србија и данас свим грађанима БиХ даје трећу дозу вакцине.
 
– И бескрајно им хвала на томе, иако вакцине и у Федерацији БиХ пропадају, али се њене институције нису сјетиле да одобре трећу дозу. Чуди ме да Турковићева и то не осуди. Како то да грађани БиХ, да је не питају, иду у Србију да приме вакцине!? – пита Пандуревићева.
 
Када већ воли да се позива на Дејтон, како додаје Пандуревићева, Турковићева би требало да прочита дејтонску дефиницију рата у БиХ, а она гласи “трагични грађански сукоб”.
 
– Агресија постоји само у њеној и њој сличним главама. И на крају, за разлику од Бисере, предсједник Вучић је исказао и исказује поштовање за све невине жртве, свих народа. Тако раде државници и људи који имају кућни одгој и емпатију, и гледају у будућност. Они који се више радују туђем злу него свом добру, и руше све мостове, завршавају презрени и одбачени од свог народа. Мржња је тешка болест! Али, мржња не једе мете, она једе оне који је у себи носе. Нека је вјечна слава нашим јасеновачким мученицима! – поручила је на крају Пандуревићева.

Create Account



Log In Your Account