26.03.2017 00:00


Српска демократска странка (СДС) саопштила је да ниједан аранжман са ММФ-ом никада није ратификован од Парламенту БиХ и Предсједништва БиХ, као што никада нико, од Уставом и законом овлаштених институција, укључујући и Савјет министара, није дао сагласност да се о таквим аранжманима уопште преговара.

СДС позива министра финансија Републике Српске Зорана Тегелтију да објави на којој је сједници Савјета министара БиХ разматрано писмо намјере Међународном монетарном фонду (ММФ), када се Савјет министара изјаснило о њему и када је одобрило аранжман са ММФ-ом.

"Такву сједницу Савјет министара неће наћи јер се аранжмани са ММФ-ом праве мимо институција, неуставно и незаконито, на начин да шест људи из три партије - СНСД-а, СДА и ХДЗ-а сједну, потпишу писмо намјере ММФ-у и задуже грађане", наведено је у саопштењу.

СДС је поручио Тегелтији да је "чак и бивши члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић својевремено потезао питање законитости и уставности аранжмана са ММФ-ом".

СДС је упозорио Тегелтију да су овакви аранжмани супротни Закону о задуживању, дугу и гаранцијама БиХ и Закону о поступку закључивања и извршавања међународних уговора БиХ, што је својевремено тврдило и Предсједништво БиХ чији је члан био функционер СНСД-а Небојша Радмановић.

"На крају, још једном позивамо Тегелтију да објави записник са сједнице Савјета министара БиХ на којој је тобоже одобрен аранжман са ММФ-ом", саопштено је из СДС-а.

Подсјећамо, Савјет министара БиХ на својој посљедњој сједници одржаној 22. марта, требало је разматрати одлуку о повећању акциза на нафтне деривате јер је усвајање такве одлуке увјет за наставак аранжмана са ММФ-ом. Ресорни министар, Мирко Шаровић (СДС) рекао је да та тачка дневног реда није уврштена и да је велико питање када ће Савјет министара БиХ о томе одлучивати.

Шаровић је новинарима након сједнице рекао да ни Савез за промјене ни он лично нема јасан став Владе Републике Српске и да је нејасно да ли Влада РС подржава овај закон о акцизама, да ли јој требају средства ММФ и наставак и проширење сарадње са ЕБРД-ом и Свјетском банком.

"То је за нас релевантно када будемо одлучивали да ли ћемо гласати за овај закон или не" - рекао је Шаровић.

Он је навео да нема става Владе Републике Српске с обзиром на то да би додатних 15 фенинга на цијену горива сигурно погодило пољопривредни сектор у цијелој БиХ, па и у Републици Српској, а не зна се ни да ли Влада РС има одговарајући план којим би умањила штете које би пољопривредни сектор усвајањем овог закона претрпио.

- Важно је за овај закон да имамо мишљења надлежних институција ентитетских влада и других институција, јер ће они у највећој мјери бити корисници ових средства која ће бити добијена измјенама Закона о акцизама. Посебно је важно и да имамо став Управног одбора Управе за индиректно опорезивање БиХ као кључне институције у овом процесу - сматра Шаровић.

Бањалучка телевизија АТВ је објавила да се буџет РС налази пред колапсом и да се због хроничне беспарице Влада РС одлучила на несвакидашњи потез. "Заграбиће из касе Инвестиционо-развојне банке око 24 милиона марака и пребацити у буџет", објавила је АТВ.

Шема коју су смислили у Министарству финансија до сада није виђена. Наредили су ИРБ-у да два кредита, која та банка редовно отплаћује Свјетској банци преко буџета Српске, исплате моментално у државну касу. Како је преостали рок за враћање кредита још двадесетак година, Влада ће имати довољно времена да тим парама покрпи рупе у буџету.

Одлуку о пребацивању пара које су се требала вратити у ИРБ-овом фонду за развој и запошљавање, Влада је објавила и у Службеном гласнику.

“Фонд за развој и запошљавање извршиће једнократну отплату кредита Свјетске банке, а исплата ће бити извршена на јединствени рачун трезора. Извршењем исплате из тачке три ове одлуке, измирене су све обавезе Фонда за развој и запошљавање Републике Српске према Републици Српској, по основу кредита из тачке један ове одлуке”, стоји у Службеном гласнику.

Тако је ИРБ, паре којима је требала финансирати пројекте, усмјерио у буџетску потрошњу. Појашњење ове одлуке тражили смо од Министра финансија, али Зоран Тегелтија на наше поруке није одговорио. Ни у ИРБ-у нису хтјели да потврде постојање овог плана.

Објашњење спорне одлуке Владе тражили смо у Инвестиционо-развојној банци, али тамо све негирају. У телефонском разговору поручују да би тако нешто било преседан и да се средства ИРБ-а не могу користити за потребе буџетске потрошње.

Ипак преседан је направљен. Из Ревизорског извјештаја Фонда за развој и запошљавање види се да оба кредита из спорне одлуке Влада не мора да врати одмах него, лагано, у ратама до 2033. и 2037. године.
Кредити су одобрени 1998. и 2002.године са роком отплате од 35 година и грејс периодом од 10 година, бескаматни су, са уговореним сервисним трошком од 0,75% годишње.

Тако Влади остаје довољно времена да парама из ИРБ-а поправи ликвидност буџет. Коментар смо тражили и од Главног Републичког ревизора који каже да у досадашњој пракси није видио овакав случај. ИРБ, иначе, међународне кредите отплаћује преко трезора, али ако су паре остале у буџету, ревизор ће морати да провјери да ли је све усклађено са важећим прописима. Економистима је све ово итекако јасно.

“Очигледно је да у страху да средства ММФ-а неће доћи, а знамо и зашто Влада покушава на сваки начин да ријеши питање недостатка средстава у буџету. Оно што је дефинитивно погрешно то је да тим мјерама се ништа не добива. Ту се купује краткорочно вријеме”, каже Зоран Павловић, економиста.

Економисти кажу да би ово могла постати опасна пракса јер је Свјетска банка ИРБ-у одобрила десетине оваквих кредита за подршку развоју. Постојање овог плана незванчно су нам потврдили и извори у Министарству финансија уз образложење да ИРБ има вишак ликвидних средстава, а Влада мањак који није извјесно да ће закрпити кредитом ММФ-а.


Анкета

Тестирање анкете на сајту Српске демократске странке?

Create Account



Log In Your Account