11.04.2017 00:00

О сложеним политичким односима, стању у јавним предузећима и функционисању Савеза за промјене говори Недељко Гламочак, народни посланик Српске демократске странке у интервју за Ослобођење.

Од октобра се, најприје због референдума о Дану Републике Српске, локалних избора, па до већ одбаченог захтјева за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије, у РС не спуштају тензије између позиције и опозиције. Може ли се закључити да су политичка препуцавања и теме од којих се не живи доминантна преокупација политичара?

- Па, управо тако. Све ове крупне теме биле су за једнократну употребу и оне су експлоатисане на начин да је свака дала резултат тамо гдје се то и очекивало, али не у интересу садржаја самих тема. Нити је то било у интересу Дана РС, јер све се то могло ријешити промјеном закона без референдума, али је и сам референдум дошао у питање. Испоставило се да је више штићен референдум него Дан Републике Српске.

Кампања не стаје

Као што је и прича о ревизији трајала неколико дана и пала је, што је било и за очекивати због непоштивања процедура у БиХ, на самом улазу у суд, али је дигла поново тензије, на, тако да кажем, неживотним стварима. А животни проблеми се не рјешавају ни у РС ни у БиХ и то је оно што разликује опозицију од позиције. Позиција бјежи од животних проблема у нека друга подручја, док ми стално инсистирамо на темама од којих зависи живот сваког грађанина појединачно.

Ништа боља ситуација није ни на државном нивоу. Због ревизије, али и латентног сукоба супротстављених политичких блокова у РС, блокиран је рад институција, па је питање може ли због тога до наредних општих избора земља стајати у мјесту?

- Бојим се да ће нас све ово увући у изборну спиралу, јер предизборна кампања није ни престајала и како се буде приближавала 2018. година, она ће се све више захуктавати. За очекивати је да ће већ концем овог љета расти и политичке тензије, с циљем додворавања гласачима и све ће се више скретати пажња с реалних проблема. Као што рекох, тај проблем ревизије пресуде је малтене блокирао систем у БиХ, а сама тужба прошла је кроз прсте тада владајућих политичара. Ако се ово стање буде протегло, а вјероватно хоће до 2018. године, дође ли до прекомпозиције странака у власти, њима ће требати најмање пола мандата да се врате у нормалан колосијек. И онда за двије године иду локални избори. Проблеми су у Федерацији због односа и надлежности кантона, у РС је огромна централизација власти и додатни проблем је што комплетну власт, дакле, и Владу и Народну скупштину контролише предсједник РС.

Посебан проблем су јавна предузећа, која листом, укључујући чак и Електропривреду, биљеже губитке у пословању и која су годинама суочена с прекомјерним страначким запошљавањем. Изразито тешка ситуација је у Жељезницама РС. Ко је одговоран за такво стање?

- Прије свега, управе јавних предузећа које су везане за политичке партије, а које су без обзира на њихову способност довеле јавна предузећа довде гдје данас јесу. И прије неколико година измјенама Кривичног закона покушала се утврдити одговорност директора јавних предузећа, која не исплаћују плате и доприносе. А сада имамо апсурдну ситуацију у Жељезницама, гдје људи штрајкују због неисплата плата, других права, доприноса и нико у складу с чланом 226. Кривичног закона РС не позива директора на одговорност. Онда дође предсједник РС и то ријеши позивом на пиће. А шта ће бити сутра, прекосутра, хоће ли се и даље одласком на пиће све рјешавати? Тако, због утицаја политике, умјесто да буду замајац привреде, јавна предузећа постају баласт за цијели систем. Опстају на политици задуживања и срљају у дужничко ропство.


У РС из дана у дан свједочимо штрајковима радника. Они, истина, нису масовни, јер радници ријетко излазе на улицу, но јесу ли упркос томе могући социјални немири?

- Мислим да се социјални немири овдје гуше страхом који је уливен у људе. И то је страх од свега и свачега. Људи се плаше ратним сјећањима, дизањем међунационалних тензија, оптужбама за издајништво, послушништво. Јер што се тиче социјалног стања у неком уређенијем систему, на сцени би већ одавно били социјални бунтови. Међутим, ми смо подручје гдје је све контролисано, а онда ту је и јавни сервис РС, с којег се стално шаље порука да се овдје добро живи. До када ће све то трајати и како ће завршити, ни сам не знам, али и они који све контролишу морају бити свјесни да ће све то у једном тренутку кулминирати на начин који је најлошији за све.

Ви сте на почетку разговора већ напоменули да и Владом и Народном скупштином управља предсједник. Да ли је Република Српска доведена у апсурдну ситуацију да, мимо уставних овлаштења, предсједник на себе преузима ингеренције за које није надлежан?

- Овдје имамо проблем да предсједник РС мандат даје особама које ће га слушати, а не особама које су способне. Ту се губи нит између законодавне, представничке и извршне власти.

Реалан концепт

И сама Народна скупштина се већ одавно свела на проточни бојлер Владе. Извршна власт најмање ради свој посао, бавећи се гашењем свакодневних пожара, јер не зна шта ће је ујутро дочекати. Власт је у РС концентрисана у рукама предсједника.

Од локалних избора прошло је довољно времена да се Савез за промјене опорави од пораза. Но, чини се да процес консолидације опозиције иде доста споро и да сви чекају да се окончају унутарстраначки избори у СДС-у како би се кренуло даље.

- СДС је, као највећа опозициона странка у РС, и лидер у Савезу за промјене око којег је окупљена остала опозиција. И концепт који смо ми поставили и у кампањи за локалне изборе био је реалан и подржан од грађана, а то је и потврђено на митингу који смо одржали да би се то промијенило у самој кампањи. Мислим да су националне тензије око референдума и Дана РС довеле до оваквог резултата. Као највећој странци у Савезу за промјене, СДС-у је и фактурисана највећа одговорност за изборни резултат. Предсједник странке је поднио оставку, а странка је ушла у унутрашњу реорганизацију која још траје и до краја маја ће се окончати. Савез за промјене ће и на општим изборима наступити јединствено, договориће се позиције и кандидати и неће ту бити ништа спектакуларно, односно пропаст Савеза како то ова власт прижељкује. Што се тиче мањих странака, и на прошлим изборима поједине странке су се, попут СРС-а Миланка Михајлице, налазиле на листи СДС-а и тај потенцијал ће опстати заједно, било у једној партији било у оквиру Савеза за промјене. И прелазак Адама Шукала из Напредне Српске у клуб ПДП-а резултат је унутарстраначких избора у тој странци, но то је све остало унутар Савеза.


Анкета

Тестирање анкете на сајту Српске демократске странке?

Create Account



Log In Your Account