21.01.2017 00:00

Странке Савеза за промјене су истински прихватиле сарадњу да се на институционални начин рјешава проблематика и ствари у БиХ доведу на право мјесто. Ако и други партнери имају исти приступ, онда треба да радимо у интересу свих грађана и оба ентитета у БиХ. Све друго би било штетно и опасно, нарочито ако би се политичким манипулацијама дала предност у односу на економски развој и социјалну сигурност у БиХ, каже за Ослобођење потпредсједник СДС-а Борислав Бојић.

На челу сте Комисије за израду закона о парламентарном надзору. На које области и институције ће се односити овај закон, гдје ће бити појачана контрола?

- Умјесто прецизног одговора на ово питање, желим указати на један проблем о којем свој критички став нису имали овдашњи медији. Наиме, треба се подсјетити да је Тужилаштво БиХ, као нигдје у демократски уређеним државама на свијету, прво покренуло истрагу о томе како је који посланик гласао у ПСБиХ о једној тачки дневног реда. Још нигдје на свијету судска власт није водила истрагу како је који посланик из власти или опозиције гласао за некакву одлуку. То је досад незабиљежен скандал, а поновио се и са истрагом о референдуму у РС.

Откуд право Тужилаштву, које мора да ради само на основу закона које доносе парламенти, да истражује како је који посланик гласао по било којем питању након проведене скупштинске процедуре, али ето код нас је и то могуће да се тужилаштво мијеша у законодавну власт и да посланици из владајућих странака или опозиције који другачије гласају долазе под судске параграфе. Наравно, овај случај са притиском на законодавну власт нема везе са радом Комисије за израду закона о парламентарном надзору. Не желим прејудицирати ствар, али сам сигуран да ћемо доћи до законског акта којим ће, у складу са потребама правне државе, бити уведена већа контрола у раду државних институција.

Колико је данас стабилна коалиција на државном нивоу? Хоће ли “издржати” у овом саставу до краја мандата?

- Поред толико проблема са којима се суочава читаво друштво у БиХ, зар нам још треба и криза у законодавној и извршној власти? Наравно, странке Савеза за промјене су истински прихватиле сарадњу да се на институционални начин рјешава проблематика и ствари у БиХ доведу на право мјесто. Ако и други партнери имају исти приступ, онда треба да радимо у интересу свих грађана и оба ентитета у БиХ. Све друго би било штетно и опасно, нарочито ако би се политичким манипулацијама дала предност у односу на економски развој и социјалну сигурност у БиХ. Према томе, наш став је јасан, а други нека добро размисле да ли БиХ поред толико неријешених и нагомиланих проблема треба и парламентарна криза. Лично вјерујем да упркос свим настојањима неких заговорника неће доћи до нарушавања односа, али они који преузимају одговорност за било какву комбинацију нека добро размисле какав би то био ударац за БиХ да нешто од годину и по дође до разарања оног што смо колико-толико заједнички постигли у интересу грађана.

За ХДЗ БиХ кажу да им СДА, с којом је у коалицији и у ФБиХ и кантонима, испуњава готово па све жеље. Имате ли Ви такав утисак и добија ли Савез за промјене, односно СДС све на чему инсистира?

- Незахвално је упуштати се и арбитрирати при било којем страначком неспоразуму, јер то у суштини значи да се сврставате на једну, а против друге стране. Нека СДА и ХДЗ на свим нивоима власти пронађу кључ рјешења за све проблеме. Таква је уставна структура и нико никог не треба да оптужује и прави проблеме ако неко од локалних представника наруши страначки договор постигнут на највишем нивоу. Свидјело се то неком или не, БиХ је сложена државна заједница, а колико је она спремна да успјешно функционише, зависи од договора представника три конститутивна народа и два равноправна ентитета.

Какав је став СДС-а о иницијативи СНСД-а и ХДЗ-а БиХ о закону о Уставном суду БиХ, “избацивању” страних судија и увођењу етничког вета у Уставни суд?

- Надам се да нећу никог повриједити кад кажем да Дејтонски мировни споразум, па тако и Устав БиХ, у јавним иступима многим политичарима служи само као флоскула. Истина, не морају сви да знају и читају оно што пише у Дејтонском споразуму, али без икаквих претензија да будем правни тумач појединих одредби, несхватљиво је да о томе ћути академска заједница. Нажалост, и они правници који иступају у јавност често дају политички обојене изјаве. Што се тиче вашег питања о поменутој иницијативи СНСД-а и ХДЗ-а БиХ, одмах да вам кажем да је то могуће праведно ријешити на два начина. Дакле, амандманом на Устав БиХ, а може и на безболнији начин доношењем закона о Уставном суду БиХ. Наиме, у поглављу “Уставни суд” у члану 6 тачка 1. алинеја (д) јасно и недвосмислено стоји да за именовање судија по истеку пет година од првог именовања, Скупштина БиХ може законом одредити другачији метод бирања троје судија које предлаже предсједник Европског суда за људска права. Као што је познато, мандат првим судијама Уставног суда истекао је 2002. Тада је требало донијети закон о Уставном суду БиХ, којим би се поред осталог требало регулисати питање избора страних судија. Протекло је 15 година а да то није учињено на Уставом дозвољен начин и зато смо у ситуацији да се свака судска одлука налази на удару жестоких критика. Уосталом, Уставни суд БиХ као нигдје у демократски уређеним државама ради на основу својих интерних правила, која су недавно преименована у Правилник. Жалосно је да се у БиХ већ годинама надмудрујемо и водимо полемичке расправе око неких спорних питања умјесто да их заједнички рјешавамо и уређујемо друштво у којем живимо. Зато се не требамо чудити што се ствара политички полигон на којем екстремисти из редова сва три народа воде главну ријеч.

Одлука Уставног суда БиХ о Дану РС направила је и пукотине у ОСБиХ. Мислите ли да је реално стварање Војске РС и чему би она служила?

- Ништа мањи, ако не и већи проблем од доношења закона о Уставном суду БиХ свакако је и уставни положај ОСБиХ. Ја сам често говорио и поново ћу подсјетити да су 2005. парламенти РС и ФБиХ дали пристанак да Војска РС и двокомпонентна војска ФБиХ прерасту у Оружане снаге БиХ. То су биле легалне и легитимне одлуке два парламента и око тога нико није стварао ни најмањи проблем. Међутим, колико су наше институције и органи немарни, па и недорасли пословима и функцији које обављају, ОСБиХ нису успостављене по регуларној уставној процедури, то јест пренос надлежности није обављен и амандмански уграђен у Устав БиХ.

Умјесто тога у Уставу БиХ, у поглављу “Предсједништво”, односно чланом 5. тачка 5. (Стална комисија) стоји да војска једног ентитета не може ступити на територију нити боравити на територији другог ентитета без одобрења владе потоњег ентитета. Или још прецизније у односу на посљедња дешавања, у истом члану Устава БиХ стоји да ће сваки члан Предсједништва имати у оквиру своје функције овлашћење цивилног командовања ОС-ом. Ово најбоље говори у каквом се ми правном и уставном хаосу налазимо. Дакле, био је постигнут консензус у БиХ о стварању ОСБиХ, које су формиране почетком 2006. а да није испоштована уставна процедура којом би се избрисале све правне недоумице и амандмански у Устав БиХ уградило посебно поглавље “Оружане снаге”. Тиме се само дају аргументи политичарима да се стање у вези са овим врати на 2005. са ентитетским војскама.

Мислите ли да смо ближе томе да ће се измијенити Изборни закон БиХ у годину-двије или да нећемо имати изборе 2018. већ потпуни хаос? Уколико се у РС распише и нови референдум, је ли то онда крај БиХ?

- Убијеђен сам да је прошло вријеме калкулисања или, боље рећи, манипулисања народом и ваљда је данас сваком јасно да са тиме треба престати. Као што је било каква промјена Устава БиХ могућа једино уз пуни консензус сва три конститутивна народа и два равноправна ентитета, а друга солуција је, не дај Боже, ратна опција. Зато категорично тврдим да неће бити никаквог референдума о независности РС, јер као што сам рекао, постоје само два могућа пута било какве дисолуције, а то је договор три стране или оружани сукоб. Могући су неки други референдуми, али искључујем могућност оног о независности.


Анкета

Тестирање анкете на сајту Српске демократске странке?

Create Account



Log In Your Account