12.11.2017 11:19
"Вјерни гласачи једног или другог политичког блока навијачки су пратили дешавања на сједници и не вјерујем да ће гласати другачије него што су до сада. Они „неопредјељени“, „аполитични“ тешко да ће, након ове седнице, добити жељу да изађу на изборе. Дакле, сигуран резултат јесте да је несумњиво продубљено неповјерење и јаз између два политичка блока у Српској након приказа огољене стварности наше политичке сцене и међусобних односа" – каже Караџић – Јовичевић за „ЕуроБлиц“. 

Којим речима бисте описали посебну седницу?

Ријетко која седница је за ових 26 година била тако тешка и мучна. Ја сам присуствовала многима од њих, почев од прве, конститутивне, до данашњег сазива. Осталима сам сведочила као и сваки други гледалац. Нема много речи којима се може описати осим оних које изражавају лично осећање, а оно је што се мене тиче, осјећање стида, мучнине, бриге, на тренутке и туге.

Да ли би било корисније да предсједник РС Милорад Додик није присуствовао седници, односно да опозиција није инсистирала на његовом доласку?

Не знам за кога корисније. Опозиција је тражила да предсједник присуствује, Колегијум се сложио да упути позив и то је то. Да није позван, односно да није дошао, опет бисмо имали  расправу у којој не учествује 45 или 46 посланика који ни сада нису учествовали. Засједање би трајало краће, резултат гласања био би исти, само би можда било мање стресно и мучно.

Шта мислите о аргументу власти да је референдум повучен због тога што га опозиција није подржала?

Аргументи су носиве греде сваке конструкције. Мање или више стабилне и квалитетне као и сама конструкција. Пре више од двије године опозиција није подржала одлуку о референдуму управо из разлога који се показао тачним, а то је да га неће ни бити. Као и за референдум од прошле године, рекли смо да ћемо изаћи и гласати. И јесмо. И на овај, да је проведен, опозиција би изашла и гласала. Најбољи увид у све аргументе даје стенограм са сједнице одржане 14. и 15. јула 2015. Све дискусије које су имали посланици Српске демократске странке и странака Савеза за промјене могле су у цјелости да се цитирају и на претходној седници. Дословно. Кичма свих тадашњих дискусија своди се на следеће: није спорно да мислимо исто о оваквом Суду и Тужилаштву, није спорно да их треба мијењати – спорно је расписати референдум и одустати. Девалвирати снагу гласа народа и права на овакав облик изражавања воље грађана. То се не може рећи за дискусије осталих учесника у расправи.

Предсједник ДНС Марко Павић је, дан пре сједнице, изјавио да ће његови посланици бити против повлачења референдума ако тако гласа и опозиција. Како то тумачите и због чега опозиција није прихватила понуду?

Не бих рекла да се радило о понуди. Склонија сам мишљењу да је изјава била упућена са намером да изазове ефекат на сасвим другој адреси. Али оно што је чиненица јесте да је опозиција заиста и гласала „против“, а посланици ДНС су гласали „за“. Не видим да је опозиција урадила другачије од најављеног, нарочито не дијаметрално супротно. Чујем у медијима да је оправдање за промјену става и гласања, ДНС нашао у перцепцији да је једини мотив опозиције био „извести предсједника на чистац“. Да ли је то довољан разлог или да ли је то уопште разлог, више није битно.

Шта мислите о начину политичке борбе који су посланици Савеза за промјене применили на неколико последњих сједница?

Начин показује последицу екстремно уског простора у којем опозиција може да се супротстави ароганцији владајуће већине. На жалост, то није урађено одмах на почетку, са првим трансферима и трговином мандатима, дакле већ 24. новембра 2014. Вјерујем да би много тога било другачије данас. Ако ништа друго, било би више уважавања и толеранције, мање бахатости и ароганције, већи простор и потреба за договорима и сарадњом, а што би у сваком случају било ефектније и корисније за све нас. Како смо кренули са издајницима и папцима, тако смо и дошли до овога како јесте.

Да ли је последњим одласцима кадрова СДС политички изгубио, или би се то могло тумачити као последње „чишћење“ редова од оних који не поштују страначку политику?

Вријеме ће показати, а следећи избори сасвим сигурно, ко је у овом процесу добио, а ко изгубио. И не само политички, него и морално, а понеко изгледа и материјално. Чишћењем би се могао назвати процес у којем би страначко руководство избацивало чланове из својих редова. Али то овдје није случај. Руководство СДС је одлучило да не избацује оне који су већ закорачили ван странке, чак ни оне који су са обе ноге изашли и затворили врата леђима. Изражен је јасан став да се ниодкога неће правити жртва нити ће се на било који начин, условно говорећи, кажњавати. У свакој странци има незадовољних. Верујем, вођена и личним искуством, да свакоме ко је из часних разлога у овом политичком миљеу, дође некада да напусти све због оних који су ту из свих других осим часних разлога. Такав је шири политички амбијент.

Према Вашем мишљењу, да ли СДС иде правим путем у сусрет општим изборима?

Српска демократска странка има част, обавезу и својеврстан историјски терет да јој је пут умногоме давно зацртан. Када год је руководство странке, у разним периодима током ових више од 27 година, експериментисало са алтернативним путевима, то је непријатељима странке олакшавало посао. Понајвише стога што се експериметисало и у кадровима и у ставовима, па је штета била вишеструка. Зато желим да вјерујем да смо научили како треба и да тим путем идемо. Преузели смо насљеђе, али морамо ићи и у корак са временом и приликама. За добро странке и свих грађана Републике Српске.

Анкета

Тестирање анкете на сајту Српске демократске странке?

Create Account



Log In Your Account