12.01.2017 00:00

ОТВОРЕНО ПИСМО

Управном одбору Савјета за имплементацију мира у Босни и Херцеговини

 Поштовани /a,

Поводом неприхватљивих и увредљивих изјава високог представника у Босни и Херцеговини Валентина Инцка којим је обиљежавање Дана Републике Српске упоредио са обиљежавањем дана оснивања злочиначке парадржавне творевине Независне државе Хрватске приморани смо да Вам се обратимо на овакав начин.

Сматрамо да су овакве изјаве високог представника у БиХ увредљиве и да представљају прекорачење овлаштења високог представника и један незабиљежен дипломатски скандал од оснивања Канцеларије високог представника у Босни и Херцеговини.

Високи представник за Босну и Херцеговину, Валентин Инцко је изјавом у којој је Дан Републике Српске упоредио са даном злочиначке творевине Независне државе Хрватске увриједио је све грађане Републике Српске, али и све припаднике српског народа без обзира у којем дијелу свијета живе.

Подсјећамо на жртву и значај који је српски народ дао током Другог свјетског рата у борби против злочиначке идеологије фашизма која је своје отјеловљење на Балкану имала у виду Независне државе Хрватске. Стратишта и многобројне колективне гробнице свједоче о страшном страдању српског народа под Независном државом Хрватском а јасеновачке жртве опомињу цјелокупну свјетску јавност на последице четворогодишњег постојања Независне државе Хрватске од 1941. до 1945. године.

Народ Републике Српске који је преживио страхоте Другог свјетског рата као жртва фашистичког терора одувијек је његовао антифашистичку традицију, памтећи шта је фашизам и које су последице његове политике. Српски народ са западне стране Дрине који је преживио голготе Независне државе Хрватске почетком деведесетих година двадесетог вијека окупио се око идеје о оснивању и стварању Републике Српске као институционалне бране како се страдање из Другог свјетског рата не би поновило.

Подсјећамо да је Независна држава Хрватска послије пада фашизма свим међународним прописима осуђена као злочиначка творевина.

За вријеме свог трајања, од  1941. до 1945. године, а под патронатом сила Осовине, утемељена на идеологији усташког покрета и католизацији свих структура државе и друштва, НДХ је спроводила организован терор над својим грађанима других националних, вјерских и расних припадности, који су проглашени реметилачким фактором ( Срби, Јевреји и Роми).

Њен отворени циљ и државна политика према Србима најсажетије се може описати цитирањем Павелићевог министра и доглавника Мила Будака који у Госпићу 1941. године изјављује: „Један дио Срба ћемо побити, други раселити а остале превести на католичку вјеру и тако претопити у Хрвате“.

За вријеме Независне државе Хрватске покатоличено је 240 хиљада Срба, порушено 450 и оштећено преко 800 православних цркава. Убијено је и преко 200 православних свештеника.

Када је Хитлеров специјални опуномоћеник за Балкан, др Херман Нојбахер, 1943. године почео интензивније да се бави српским питањем, најприје је покушао да стане на крај хрватским злочинима. У својим мемоарима, за хрватски покољ Срба Нојбахер каже:

"Покољ Срба од стране Хрвата спада у најсвирепије акције масовног убиства цијeле свјетске историје. Доживио сам да ми се усташке вође хвале како су заклали милион Срба, укључујући ту и одојчад, децу, жене и старце“. Према извештајима којима је располагао, Нојбахер је број закланих без одбране процјењивао на 750 хиљада.

Јастребарско, логор за српску дјецу у Независној Држави Хрватској, био је у Другом свијетском рату једини концентрациони логор (затвор, тамница, стратиште) у свијету специјализован за смjештај и погром дјеце. Патент хрватског национализма,  јединствен у историји цивилизације, којим је, недвосмислено, вршен геноцид над Србима.

Италијански писац Малапарте у својој чувеној књизи "Каputt", у поглављу под насловом "Котарица острига", пише о котарици пуној очију српске дјеце, коју је шеф хрватске државе Анте Павелић држао на свом радном столу приликом сусрета са Малапартеом. Зачуђеном Малапартеу, који је помислио да су у котарици остриге, Павелић је објаснио да су  извађене дјечије очи поклон његових "храбрих усташа".

О звјерствима Независне државе Хрватске над српским становништвом говори и чувено писмо италијанског генерала Александра Лузана Мусолинију. То звјерство које је генерал Лузано видио у Источној Херцеговини превазилази људска размишљања. Немамо намјеру да цитирамо наводе италијанског генерала, можете претпоставити о чему је Лузано могао писати Мусолинију.

Још једном подсјећамо да је Република Српска основана 9. јануара 1992. године у Сарајеву Декларацијом о проглашењу Републике српског народа у БиХ. Свој први Устав добила је 28. фебруара 1992. године а име Република Српска је добила 12. августа 1992. године. Током оружаних сукоба у Босни и Херцеговини 1992-1995 године институције Републике Српске, прије свих Војска Републике Српске и Влада Републике Српске су функционисале у пуном капацитету и биле признате као страна у оружаном сукобу. Делегације Републике Српске учестовале су као страна у оружаном сукобу на све једној мировној конференцији током рата и у све и једном приједлогу мировног рјешења за Босну и Херцеговину, од Кутиљеровог плана, преко Венс-Овеновог плана, Овен-Столтенберговог плана и плана Контакт групе па све до Дејтонског мировног споразума.

Управо је Анекс 4 Дејтонског мировног споразума односно Устав Босне и Херцеговине и дефинитивно признао правни субјективитет Републици Српској који она већ пуну 21 годину чува, његује и развија у оквирима Босне и Херцеговине. Дејтонски мировни споразум признао је и све институције које је Републике Српска градила током оружаног сукоба 1992-1995 и препознао их као легитимне, инкорпорирајући их у Устав дејтонске Босне и Херцеговине.

Један од дијелова дејтонског мировног споразума је и Анекс 10 који регулише улогу и надлежности Канцаларије високог представника у Босни и Херцеговини. Овим анексом је одређено да високи представник надзире имплементацију мировног споразума, унапређује цивилне аспекте мировног рјешења и представља коначну инстанцу тумачења овог споразума.

Током година овлаштења високог представника су се проширивала па је поред улоге врховног тумача дејтонског споразума, високи представник, мимо одредаба Устава Босне и Херцеговине и Анекса 10, почео да доноси и намеће прописе и проводи наметнуте законе.

Током 21 године колико траје мисија високог представника у Босни и Херцеговини промијенило се 7 високих представника, али нити један није никада на један тако груб, увредљив и безобзиран начин увриједио једну читаву друштвену групацију као што је то урадио Валентин Инцко поистовјетивши дан оснивања међународно-правно признатог субјекта као што је Република Српска са даном оснивања злочиначке творевине као што је НДХ-а.

Питамо се какав политички и дипломатски кредибилитет може да има човјек који треба да заговара толеранцију и мир, а себи дозвољава да изговори овако тешке констатације?

Сљедеће питање које се намеће јесте колико извјештаји Валентина Инцка које подноси Савјету безбједности Уједињених нација могу бити вјеродостојни и кредибилни ако се узму у обзир његове изразито тешке квалификације на рачун Републике Српске?

На крају треба поставити можда и најважније питање, колико повјерења и подршке Валентин Инцко може да очекује од грађана Републике Српске којима треба да гарантује мир и сигурност и штити их од напада мржње и ксенофобије, када себи дозвољава да на овај начин пореди датуме, квалификује прошле догађаје и ревитализује историју и болна сјећања српског народа?

Од Вас као амбасадора земаља које чине Управни одбор Савјета за имплементацију мира у Босни и Херцеговини очекујемо да се оградите од оваквог иступа високог представника Валентина Инцка и јавно дисквалификујете његову изјаву и њен непримјерен садржај.

С поштовањем,

                                                                                            Предсједник Српске демократске странке

                                                                                                    В у к о т а  Г о в е д а р и ц а


Анкета

Тестирање анкете на сајту Српске демократске странке?

Create Account



Log In Your Account