14.05.2018 18:06
Угледни „Financial Times“ је на својој листи дестинација које препоручује за пословање у Европи Бијељину уврстио на друго мјесто од десет малих европских градова најисплативијих за пословање у 2018./2019. години.

– Уврштавање на листу најуспјешнијих европских градова за бизнис је потврда да су стални напори Градске управе да поједностави процедуре за покретање пословања и створи услове за привлачење инвестиција препознати и ван граница Босне и Херцеговине, односно овог региона. Истовремено, ово је добра промоција Бијељине, Републике Српске као и БиХ у цјелини.

Системски приступ градске управе Града Бијељина у изградњи повољног пословног окружења потврђен је 2015. године испуњавањем захтјевних критеријума и услова за добијање БФЦ цертификата, који се све више препознаје од стране инвеститора као стандард за локалне заједнице наклоњене пословном сектору. Реално је очекивати да ће се у наредном периоду појачати интерес инвеститора за улагање у наш Град – казао је у фебруару ове године градоначелник Бијељине Мићо Мићић.

Неколико мјесеци касније, први ефекти напорног рада на привлачењу инвеститора и побољшању пословног окружења већ су видљиви.

Парцеле у индустријским зонама су продате, привредне и дипломатске делегације из европских земаља све чешће долазе у Бијељину како би размотрили могућност улагања, а бијељинске фирме све више извозе, проширују пословање  и запошљавају све више радника, чак и у оним областима које до јуче у овом крају нису ни постојале.

– Интерес страних инвеститора порастао је након што је Бијељина добила Цертификат за повољно пословно окружење (BFC SЕЕ Цертификат), а нарочито након што се нашла на листи угледног „Financial Times“ као један од топ десет малих градова најисплативијих за улагање у Европи. Сутра имамо састанак са привредном комором Њемачке, а прије неколико дана ту су биле и делегације аустријских и италијанских инвеститора који у Бијељини желе да отворе погон у којем ће производити за аутомобилску индустрију – каже за БизнисИнфо градоначелник Бијељине Мићо Мићић.

Градска администрација није имала пуно потешкоћа при испуњавању захтјева за стицање цертификата за повољно пословно окружење. На идеју да добију и званичну потврду да су средина која охрабрује пословање и улагање, дошли су када су видјели колико је пословно окружење Приједора напредовало током добијања БФЦ цертификата. Град је тренутно у фази БФЦ рецертификације и очекује да успјешно заврши овај процес потврдом БФЦ цертификата до краја јула ове године.

– Ми смо доста ствари већ ефикасно радили, али нам је процес цертифицирања помогао да нас усмјери у ком правцу даље да идемо. Нарочито како да развијамо индустријске зоне, како да са њима управљамо, те како да их промовишемо потенцијалним инвеститорима и на привредним форумима – каже Мићић.

Управо у индустријске зоне се највише улагало. У претходним годинама у њихов развој уложено је преко 1,5 милион КМ. Сви инфраструктурни радови су завршени.

– Довели смо струју, воду, направили путеве, извршили парцелацију и продали парцеле по цијени од 10 КМ по квадрату што је цијена која нам је омогућила да покријемо своје трошкове. Тако да смо ми уложено већ вратили, а права корист настаје онда када фирме које су почеле са радом, односно изградњом пословних објеката, запосле раднике – каже Мићић.

Плацеви у индустријским зонама су продавани уз отплату на 60 рата, без камате, уз услов да се приведе намјени за тих 5 година. А намјена је била широка. Како би максимално изашли у сусрет захтјевима привредника, Бијељина је и регулациони план прилагодила управо њиховим потребама.

– Кад смо направили индустријску зону питали смо привреднике шта желе радити и колико им простора треба. На бази њихових одговора донесен је регулациони план. Тако да смо, што се тиче намјене и површине земљишта, изашли у сусрет инвеститорима. Имамо четири индустријске зоне од којих су три у функцији. Једна од њих је стара зона формирана још прије рата и у њој се налазе погони Саве, Орла, Елваца и других предузећа. Индустријска зона 3 направљена је прије неколико година и у њој послује 15 фирми, а све парцеле су продате. У зони 2 сви инфраструктурни радови су завршени, а свих 25 парцела је продато. Неколико објеката се већ гради, а један је већ почео са радом. Ради се о фирми која производи инокс столарију и браварију. Ова зона је тренутно најтраженија. Индустријска зона 4 још увијек није приведена намјени, а у њој је поред парцела за инвеститоре предвиђен и простор за нову жељезничку станицу уколико до њеног покретања дође – каже Мићић.

Осим улагања у индустријске зоне, за инвеститоре који се одлуче улагати у Бијељину Град је осигурао и бројне погодности.

Једна од њих односи се на плаћање приликом претварања пољопривредног земљишта у грађевинско. Од таксе која се плаћа у ту сврху, 30 посто иде држави, а 70 посто Граду, но Град свој дио враћа кроз уређење земљишта: приликом добијања грађевинске дозволе то урачуна у трошак тако да је за инвеститоре претварање фактички бесплатно.

Градска управа увела је и нову позицију – стручњак за локалани економски развој –  особе која ради само са фирмама које започињу своје пословање. Кад год се појави заинтересовани инвеститор, овдје добија сву потребу помоћ. То је права помоћ сваком инвеститору, а уједно то је и практична примјена свега онога што подразумијева цертификат за повољно пословно окружење.

Све дозволе потребне за пословање, инвеститор добије у року од 3 дана.

– Кроз процес стицања БФЦ цертификата, Град је успоставио и Одсјек за локални економски развој и европске интеграције који се у пракси показао као један од најбољих у БиХ. До сада је кроз овај Одсјек обезбијеђено преко 1,15 милиона КМ за пројекте путем разних донатора. Наш ЛЕР је у врху по ефикасности и служи и осталим градовима у БиХ као примјер добре праксе – каже Мићић.

Град је успоставио и Привредни савјет, а добро је развијено и јавно-приватно партнерство. Кроз различите пројекте ради се и на преквалификацији с обзиром на то да и Бијељина дијели проблем осталих средина у БиХ – недостатак квалификоване радне снаге. У сарадњи са Међународном организацијом рада у школама је отворено одјељење столара што је директна помоћ привреди, јер је то урађено на основу исказане њихове потребе за овим профилом. Двије ЦНЦ машине купљене су и дате школама на кориштење како би се ученици на њима могли обучавати.

– Основали смо Аграрни фонд као и Агенцију за мала и средња предузећа који пружају техничку и финансијску подршку пословној заједници. Имамо и посебне фондове за пружање подршке женама предузетницама. Између осталог, финансирамо привредницима  увођење ИСО стандарда као и разне видове обука – каже Мићић.

Преко градског Аграрног фонда, Град даје подстицаје за организован откуп поврћа и воћа, за развој сточарства, развој пластеничке производње и система за наводњавање, подизање нових засада воћа, регресира се прољетна сјетва… Учествујемо у реализацији више пројеката посвећених афирмацији домаће производње.

Захваљујући томе, али и традиционалном предузетничком духу који се у Бијељини осјети на сваком кораку, семберски привредници прилагодили су се потребама тржишта и остварују изузетне резултате и у областима које раније нису биле присутне у Бијељини.

– Семберија је највећа житница у Босни и Херцеговини, тако да је традиционално овдје пољопривреда најзаступљенија. Но, Бијељина је ухватила прикључак и са све развијенијом дрвном индустријом. Иако равничарски крај без шумског богатства, у Бијељини су се развиле и оснажиле бројне компаније које се баве прерадом дрвета. Међу њима је већи број извозника. Свака од њих запошљава стотине радника. Да споменем само неке од њих као што је Мега дрво, Рашевићи, Ерић – М, који извозе готово цјелокупну производњу. Ту је и Стеко (STECO центар) – фирма која се бави изградњом монтажних дрвених објеката и има годишњи извоз вриједан 20 милиона евра – каже начелник Мићић.

Развијена је и лака металска индустрија. Највеће фирме су Орао и Елвако. Орао ради ремонт авионских и хеликоптерских мотора, за сада за Србију, али се воде преговори и са партнерима из Русије. Колико је ремонт једног мотора захтјеван посао говори чињеница да се током ремонта мора расклопити 10.000 дијелова који се морају ремонтовати и вратити на исто мјесто. Један ремонт кошта неколико милиона КМ. И то се све ради овдје у бијељинском Орлу.

Поред Орла, ради се доста и у Елвацу који производи резервоаре за течна горива. Сва производња одлази познатом купцу у Ротердаму.

Једна од најзначајнијих страних инвестиција је и њемачки Пасс који је недавно отворио и свој нови погон са 200 радника у којем раде за водеће свјетске произвођаче у аутоиндустрији као што су Мерцедес, Пежо, BMW и други.

 – Бијељина је један од ријетких градова који је имао срећу да посљедњих година добије један дио становника, а највеће природно богатство су управо људи. Предузетнички дух традиционално је развијен у овом крају: Бијељина на око 115.000 становника има 1000 привредних друштава и 1.800 регистрованих предузетника. На недавно одржаном Бизнис форуму закључено је како је привредни потенцијал Бијељине већи од потенцијала Бања Луке – каже Мићић.

А да би привреда бијељинског краја била још развијенија, недостаје још подршка са виших нивоа власти. Градска власт чини све што може како би олакшала пословање и привукла нове инвестиције, но постоје одређени сегменти који нису у њеној надлежности.

– Прије неколико година у Бијељини је боравио највећи њемачки пољопривредни произвођач. Разматрао је улагање у овој регији и у најужем избору остали су Бијељина и Шабац. Дуго смо преговарали и инвеститору смо понудили све што смо могли – земљу у индустријској зони, инфраструктуру, повољне услове финансирања… Но, на крају је одустао од Бијељине и инвестицију усмјерио у Шабац. Иза њих је стала држава која је понудила потицаје за запошљавање које ми нисмо имали, а који су инвеститору били врло значајни с обзиром да је ријеч о запошљавању четвероцифреног броја радника – закључује Мићић.

Међутим, Градска администрација ће и даље наставити да буде истински сервис пословној заједници и грађанима истовремено служећи као добар примјер како се у синергији јавног и приватног сектора те свих осталих могу интензивирати активности локалног економског развоја на добробит свих.


 

Анкета

Тестирање анкете на сајту Српске демократске странке?

Create Account



Log In Your Account