24.07.2019 15:22
Мирка Шаровића оцјењују као најуспјешнијег министра у актуелном Савјету министара Босне и Херцеговине, са више усвојених мјера и закона који су оснажили босанскохерцеговачку економију.

Крајем јуна изабран је за предсједника СДС-а, тренутно највеће опозиционе партије Милораду Додику и његовом СНСД-у. Експерти оцјењују да би економска и политичка логика Шаровића могла реформисати ту странку и довести је поново у водство, а онда убрзати реформе у земљи која тежи да постане чланица Европске уније.

У интервјуу за Новинску агенцију Патриа Шаровић објашњава како окономијом ријештити и неке политичке и историјске проблеме у које су заробљени грађани у Босни и Херцеговини.

Перцепција је да мандат завршавате као најуспјешнији министар у Савјету министара БиХ. Осигурали сте да БиХ у ЕУ може извозити пилетину, јаја за прераду, повећане су квоте извоза меса у Турску... Очекујете додатно отварање Русије за бх. производе. Јесте ли нешто планирали урадити, а нисте успјели?

- Наравно, има још доста ствари које чекају реализацију. Министарство је као нека фабрика која стално у континуитету производи различите догађаје, различите пројекте, законе, одлуке али то се често не види док они не прођу кроз Савјет министара и кроз Парламент БиХ.

Није довољан само наш труд, неке ствари често зависе и од других политичких и других фактора. Ево, на примјер, некима не одговара да донесемо нову Одлуку о квалитету течних нафтних горива, јер имају неке дуге своје интересе.

Такође, нека неријешена питања нас још увијек коче да коначно приступимо чланству у Свјетску трговинску организацију. На корак смо да постанемо чланица те глобалне организације, али ипак још нисмо постигли договор прије свега са Русијом у билатералним преговорима са овом земљом у приступу тржишту.

Често имамо проблем и са другим нивоима власти, од којих не можемо понекад добити потребне сагласности, позитивна мишљења, посебно у питањима гдје су надлежности подијељене.

Шта значи та Одлука о квалитету течних нафтних горива, шта би она значила за грађане БиХ, зашто би неко имао интерес да је блокира?

- Кад год предлажемо неку одлуку или закон, полазимо од тога - или је то обавеза Босне и Херцеговине или је општи интерес грађана, попут, рецимо, те Одлуке о квалитету течних нафтних горива. Конкретно, та одлука би донијела квалитетније гориво за грађане, имали би мање загађење зрака, што утиче на здравље људи и животиња, дуготрајније аутомобиле, уређеније тржиште и више новца у буџету. Коначно, том одлуком би испоштовали и обавезе према Енергетској заједници, преузимајући европске стандарде у овој области.

Насупрот томе, постоје и видљиви интереси да у Босни и Херцеговини остаје на снази постојећа застарјела Одлука из 2011. године која не подржава напредне европске стандарде и која дозвољава да у Босну и Херцеговину можете да увозите гориво лошијег квалитета... 

Није само довољно осигурати извоз, то мора бити праћено и развојем унутар земље. Бојите ли се да би могли доћи у ситуацију да БиХ нема шта понудити Еуропској унији без обзира на извозне дозволе које сте ви осигурали. Србија има много боље предиспозиције за бављење пољопривредом, Црна Гора улаже у туризам... шта је ваша визија за економију БиХ?

- Вјероватно да нисмо земља, због наше величине прије свега, која се може дичити тиме да имамо велику количну роба за испоруку. Имамо мању продукцију воћа, поврћа, скромну производњу хране животињског поријекла..., то је потпуно јасно и логично. 

Међутим, морам да кажем да ми извозимо најзахтјевније квалитетне производе у Европску унију, са значајним удјелом људског рада и креације дакле, производимо производе високог стандарда – и не само пољопривредне производе како се често мисли. 

Добар примјер за нас је Кина која нам је дозволила да извозимо неке производе у њихову земљу. Наравно, не треба ни да помислимо да можемо да задовољимо количином  огромно кинеско тржиште, чак ни неки већи кинески град, али у Кину можемо слати квалитетан производ, са означеним географским поријеклом из Босне и Херцеговине, произведен и брендиран као „organic“. Такви производи су увијек скупљи и увијек имају свог купца.

Пољопривредници из Републике Српске и Федерације БиХ недавно су иницирали формирање удружења бх. пољопривредника. Је ли то укрупњавање исправан пут за наступање према међународном тржишту? 

- Европа обично тражи једну контакт тачку за комуникацију, наравно, није то увијек тако, може се разговарати и на другачији начин, али је једна контактна тачка модел који Европа преферира.
Ако су пољопривредници процијенили да је то за њих боље, у томе их не треба спрјечавати. То је слободно неполитичко удруживање, и зашто би неко ометао њихову намјеру да се организују и да њихов глас буде снажнији. Прије ће и лакше доћи до остваривања њихових циљева ако су снажнији, већ ако су разбијени у више удружења.

Како вама се чини идеја заједничког економског тржишта земљама Западног Балкана, коју је заговарао предсједник Србије Александар Вучић? Може ли то за почетка бити први корак ка оснаживању економије ових простора?

- Чини ми се да је предсједник Вучић бар у почетној фази говорио о царинској унији. Онда је то са неких страна било прихваћено, али са неких није. За неке је то сувише личило на неку државну унију. Сада се у региону више говори о једном регионалном тржишту, што је у суштини више од ЦЕФТА-е. Нека врста ЦЕФТА-е плус. То је, мислим, мјера која би могла да буде прихваћена у овом тренутку у региону од већине чланица.

Јединствено регионално тржиште (на подручју западног Балкана оп.н.) би како га ја видим значило слободно тржиште роба, услуга и капитала, слободно тржиште радне снаге... Јединствено регионално тржиште може значити и међусобно признавање универзитетских диплома, професионалних квалификација, слободу кретања људи на примјер са личном картом... То може значити и то да границе више не би биле баријера већ би биле проточне као у земљама ЕУ. Све то би дало снажан подстицај економским и трговинским активностима у региону... Али за ове иницијативе и идеје потребан је свеобухватан договор регионалних земаља подржан од стране ЕУ.

Мислите ли да би то могло дијелом зауставити и одлазак људи из земаља региона?

- Апсолутно, и то на тај начин треба гледати.

У једном од ранијих интервјуа говорили сте да грађанима у БиХ недостаје осјећаја за домаће производе. Како то промијенити?

- У земљи треба да се развија свијест код људи о куповини и подршци домаћем производу. Осјећај припадности да се купују домаћи производи не стиче се за један дан, потребно је много времена да у нашој свијести сазри да када дођемо у маркет треба да узмемо производ, да га окренемо и погледамо гдје је произведен – ако је домаћи, онда га убацујемо у корпу. Када одете на примјер у Швајцарску онда видите шта значи та врста економског патриотизма. То је оно што нама треба. Једном смо то испробали када смо имали спор са Хрватском у вези млијека, тада су многи купци почели да купују само домаће млијеко. Већа куповина домаћих производа би значајно утицала на економски раст земље. Не можемо уопште да замислимо шта би се десило када би више људи почело да по навици  купују домаће производе - а за скоро све што конзумирамо имамо домаћу алтернативу.

Годишња скупштина Еуропске банке за обнову и развој одржана недавно у Сарајеву привукла ја око 3.000 учесника. Је ли то нека врста поруке да страни инвеститори ипак рачунају на БиХ као тржиште?

- Свакако, иако ми стално морамо мијењати перцепцију земље у очима инвеститора који долазе да инвестирају. Морамо једноставно мијењати слику о Босни и Херцеговини, земљу морамо учинити пожељнијом и привлачнијом за инвеститоре. Европска банка за обнову и развој нам је показала да можемо да доведемо најпрестижније компаније, да можемо да обезбиједимо да нас прате најважније свјетске финансијске институције.

Ваш став је да нека јавна предузећа, па и јавна добра треба приватизовати или дати на управљање... Неко вас може оптужити да радите у интересу капитализма. Шта је ваш контра аргумент?

- Спадам у оне који мисле да је држава најслабији послодавац, и да они који се залажу за остајање кључних ресурса у рукама државе пропагирају лажни патриотизам.  Уствари, то је параван за коришћење и пљачку јавних ресурса у страначке сврхе. Док је нешто државно, јавно, оно ће бити предмет корупције и пљачке, а политичке елите управо то прижељкују. Не одговара им да се приватузује, рецимо, један дио електропривреде, зато што онда неће моћи да краду. Не заговарам - да се разумијемо - распродају јавних добара, али за оно што је јавно, мора да се пронађе стратешки партнер који ће чувати та добра.

Да ли је то случај и са мостарским Алуминијем?

- Сувише година је Алуминиј био у неким страначким и националним рукама, а мање у рукама оних који би од Алуминија направили регионалног гиганта, иако Алуминиј заслужује управо то.

У БиХ се и инвестиције гледају кроз националну структуру. Може ли Босна и Херцеговина спајати, а не раздавати инвеститоре.

- Наши људи су заробљеници неких невјероватних предрасуда, које је тешко искоријенити. Отиђите, напримјер, у Дубаи и погледајте оне силне небодере. Је ли мислите да су то изградили људи из Емирата? Не, нису уопште, то су градили неки Кинези, неки Енглези, неки Американци, а Емираћани су само створили амбијент да може да се гради и улаже. Што се тиче Босне и Херцеговине, једног дана када престанемо да размишљамо одакле је дошао капитал, можда  ствари по питању инвестиције окренемо у другом правцу. Требамо отворити простор ко год жели да улаже (ЕУ, Турска, Русија, Кина...), наравно, уз поштовање правила ове земље. Ко год нешто направи овде, то овде и остаје. Зграде немају точкове да их неко однесе са собом.

Извор: НАП.ба

Анкета

Тестирање анкете на сајту Српске демократске странке?

Create Account



Log In Your Account