31.12.2016 00:00

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић, личност године магазина Дани, говори о плановима за 2017. за домаћу привреду. 

Је ли прича о плавом дизелу завршена, упркос томе што ентитетска министарства и даље имају вишемилионска дуговања пољопривредницима?

- Мислим да су пољопривредни буџети изузетно мали и у Федерацији и у Републици Српској. У РС је то 60 милиона КМ, у ФБиХ негдје 80, а ни они се на годишњем нивоу не испуњавају. С тим новцем пољопривреда наше земље не може бити конкурентна у односу на регион и то је потпуно јасно. Без бар још толико средстава, тешко пољопривреда може опстати и ући у утакмицу са секторима Хрватске и Србије, који имају далеко веће подстицаје, а о Европској унији да и не говорим - казао је Шаровић у интервју Ослобођењу.

Једноставна идеја

Сада смо завршили адаптацију ССП-а и значајна количина производа ући ће у БиХ без царина, чиме ће пољопривредници сигурно доћи у још тежу ситуацију. Због тога смо Министарство и ја настојали да створимо добру прилику, да уведемо категорију плавог дизела, а то је био закључак и Парламентарне скупштине БиХ од прије неколико година. Дакле, то није иницијатива са једног мјеста. Из, рекао бих, необјашњивих разлога, посебно у Републици Српској сматрају да им новац не треба, да имају категорију плавог дизела. Врло је упитно шта ће се у будућности моћи урадити.

Причамо, дакле, о политичкој блокади. Док је СНСД био у власти на државном нивоу, Парламент је одлуку о плавом дизелу усвојио?

- Пољопривредници требају рећи своје. Уколико су и даље за увођење плавог дизела, ми ћемо ту причу обнављати. Сматрам да је то минимум који за њих требамо да учинимо и због тога је и била намјера да од акциза за нафту од 15 фенинга, а које се узимају од грађана, бар три фенинга вратимо пољопривреди. То је једноставна идеја и пристојан подстицај.

Пољопривредници из РС кажу како регресирано гориво Влада Српске дијели онима који се пољопривредом не баве. Је ли проблем што та средства ентитети не би могли трошити у друге намјене?

- Ово је систем намијењен искључиво пољопривредном сектору и регистрованим газдинствима, са минималном могућношћу злоупотреба. Полазим од тога да, све и да у РС имају категорију плавог дизела по којој исплаћују 20 - 30 милиона КМ, што им смета да то буде 50 милиона?

Ваш колега Османовић каже како је принуђен слати ургенције за свако мишљење министарствима РС. Очекујете ли Ви опструкције када је ријеч о доношењу закона, свему што нас чека у 2017?

- То јесте проблем и то није само случај са једним ресором. Много се времена троши и за неке ствари за које нам је потребно 15 дана прође пола године. Не види се жеља да што прије усвојимо европско законодавство, стандарде и директиве, а зашто је то тако вјероватно је потребно много више времена како би се објаснило. Успораваће нас то вјероватно и у 2017. години. Очекивања су да се успостављањем механизма координације све може убрзати, али видјећемо да ли ћемо одблокирати застоје на европском путу.

Је ли предсједник РС и СНСД-а све рекао у изјави “даћу све од себе да се Савез за промјене и СДА пате на државном нивоу”?

- Патиће се највише грађани блокирањем процеса. Он не штети странкама већ људима. То је она варијанта “што горе, то боље”. Претпостављам да му је то нека матрица по којој он функционише. Штета је што такве ријечи долазе од предсједника Републике Српске, који би требао бити неки кохезиони фактор, бар када су у питању политичке структуре у РС. То су моја очекивања када је ријеч о предсједнику РС. Не морају у Савјету министара БиХ и Влади РС бити исте странке и исте коалиције. Лоша је то порука са мјеста какво је предсједник Српске.

Какви су планови за извоз, након што је у овој години покривеност увоза смањена? Уз Турску, помињете и тржишта Кине и Русије?

- Мислим да ћемо када је у питању Русија имати значајан скок у извозу воћа и поврћа. За такво нешто 2017. би требала бити најбоља година. Требали бисмо испунити услове и за извоз хране животињског поријекла, скоро смо добили извјештај од руске стране, након њихове инспекције током 2016. године на, чини ми се, стотину страница. Оставили су нам рок од два мјесеца да исправимо одређене ствари и прилагодимо их руском систему. Уколико се то деси, то би била једна од земаља у којој бисмо могли да направимо значајан напредак у извозу. То су моја очекивања, но очекујем и велики скок, а што показују овогодишњи резултати и када је у питању Турска.

И након силне буке о томе како је Бања Лука запостављена при извозу меса у Турску, саму власт демантовали су са Бањалучког аеродрома, казавши да им је то једини сигуран посао!

- Наравно, у више наврата сам контактирао и разговарао са људима из Бање Луке о томе. Питање са којег мјеста ће се вршити транспорт је комерцијално. Ту се не пита Министарство. То радите са аеродрома који даје најбоље услове. Уосталом, превоз меса за Турску вршен је и са Сарајевског и са Тузланског и Бањалучког аеродрома и не мора то бити једно мјесто. Када повећамо количине, вјероватно ће сви бити у оптицају, што је моја жеља, али нити је то посао у којем се преферира један ентитет нити један аеродром. Та се прича непотребно повлачила кроз 2016. годину, без било каквог разлога.

Има ли планова са ФИПА? Тешањ, Теслић су примјери како се у малим срединама може направити велики посао.

- Што се тиче ФИПА, тачно је да су појачали активности и присуство посљедњих мјесеци и покушавају да привуку одређен број инвеститора у БиХ. Можда је рано да говоримо о конкретним резултатима. За долазак инвеститора неопходно је да се побољша пословна клима, јер морате имати услове који су бар равни оним у земљама региона. Иако неки мисле другачије, ја сматрам да још много тога морамо урадити. Због тога бисмо у 2017. години на свим нивоима власти морали учинити одређене кораке, а тачно је постоје сјајне средине које су учиниле велике помаке.

Предсједавајући СМБиХ Денис Звиздић каже како очекује тихи отпор у реформи јавног сектора. Отварају ли се тим реформама могућности да се помогне оном реалном?

- Када је у питању државни ниво, морам напоменути да је он већ неколико година лимитиран на износ од 950 милиона буџетских средстава. Обавезе земље су опет, посебно због напредовања ка ЕУ, све веће. Сигурно је да се државни ниво не може назвати оним који много троши. Повећања буџета није било у посљедњих 5-6 година, али су расли ентитетски буџети, дошло је до повећања администрације на свим нивоима и слажем се са господином Звиздићем. Можда неће бити опструкција, али неће бити ни лако зауставити запошљавања у јавном сектору, што је једна од препорука кључних међународних финансијских институција.

Озбиљан задатак

То је дио и Реформске агенде на чије смо се провођење обавезали, а обавезали смо се и на то да ће се смањити доприноси, како би се помогло реалном сектору, односно послодавцима. То тешко иде, јер ако смањите доприносе, тај новац морате негдје надокнадити. Реализација Реформске агенде пристојно се одвија и то је један од докумената који није остао мртво слово на папиру.

Очекујете ли проблеме у попуњавању Упитника ЕК-а?

- Људи олако то схватају, као посао који ћемо брзо завршити. Мислим да он то није и због питања на која треба понудити квалитетне одговоре, те их ускладити с обзиром на сложен систем државе. С друге стране, проблем могу бити и кадрови, јер потпуно је јасно да ми немамо довољно стручних и способних кадрова за одговоре, иако се многи не слажу с тим.

Причамо о свим нивоима?

- Да. На крају ће се то усаглашавати у оквиру једне групе на челу са предсједавајућим Звиздићем. Морате одговорити на више од 3.000 питања у стандарду који је прихватљив ЕУ и онда очекивати зелено свјетло од Bruxellesa. Припремили смо се, али смо и свјесни да је то озбиљан задатак.

Након укидања санкција Енергетске заједнице, шта је могуће реализовати, без да се поново спомиње пренос надлежности?

- Имамо обавезу да усвојимо закон. Надам се да ћемо то урадити, али код нас се никад не зна. Таман кад помислимо да смо се са Џиндићем и Ђокићем договорили, онда искрсне неки детаљ. Недавно смо сједили, био је и директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач, којем је стрпљење на измаку. Надам се да ћемо то успјети разјаснити.


Анкета

Тестирање анкете на сајту Српске демократске странке?

Create Account



Log In Your Account