11.08.2020 09:01
Народна посланица Иванка Марковић, редовна пофесорка на Правном факултету у Бањалуци, експерткиња за кривично право, те дугогодишња председница републичког Савета за сузбијање насиља у породици, за Српскаинфо говори о ескалацији породичног насиља у Српској.

Последњих дана сведочили смо стравичним случајевима насиља у породици. Тридесетрогодишња жена из околине Лакташа, коју је, наводно бивши, супруг живу запалио насред улице 20. јула, умрла је у понедељак, након 13 дана борбе за живот. Само неколико сати раније у Прњавору је, у глуво доба ноћи, супруг три и по сата држао супругу закључану у стану и све време је бесомучно тукао. Толико ју је унаказио да је ни родбина није препознала.

Из НВО упозоравају да су ови језиви случајеви само врх леденог брега и да је насиље у породици све учесталије и све безобзирније, те подсећају да су само прошле године у БиХ партнери или мужеви убили 12 жена,

Сваке године на десетине жена буде убијено од стране насилних партнера или мужева, или бивших партнера односно мужева, а дешава се да чак и очеви убијају рођену децу, да би се осветили жени, која их је оставила. Да ли се, по Вама, насиље у породици, као озбиљан друштвени проблем, “лечи” адекватном терапијом?

Насиље у породици или породичној заједници је заиста велики друштвени проблем, што потврђују и случајеви које сте навели. Република Српска је последњих година предузела низ активности у правцу стварања адекватног нормативног оквира за спречавање насиља у породици и за обезбјеђивање адекватне заштите и пружање помоћи жртвама насиља у породици. Међутим, субјекти заштите, који су дужни примењивати законска решења, проналазе различите изговоре и начине да заобиђу њихову примену, каже за Српскаинфо.

Због чега се то дешава? Шта је корен проблема?

У основи таквог поступања јесте заправо патријархално васпитање и став да је жена та која је подређена мушкарцу и да мушкарац, без обзира на то у којој улози се налази, има право да управља животом жене. Све дотле док се на насиље у породици гледа као на мање важан облик криминалитета, или му се приступа као инцидентној ситуацији међу брачним или ванбрачним партнерима, која је изазвана "тешком нарави жртве" и њеном неспособношћу да се прилагоди захтевима брачног живота, имаћемо неадекватан приступ решавању овог проблема.

Како коментаришете чињеницу да се осумњиченом, који јесте породични насилник , али који је планирано и на свиреп начин убио своју супругу, тако што ју је полио бензином и запалио, на терет ставља кривично дело "насиље у породици", а не убиство? Чак су нам из правосудних извора незванично "појашњавали" да морају тако, јер се, наводно, убиство брачног партнера мора третирати као насиље у породици?

Није тачно да се убиство брачног друга мора третирати искључиво као насиље у породици, јер свако ко познаје кривично законодавство Републике Српске зна да је убиство члана породице, који је претходно злостављан од стране учиниоца, предвиђено као посебан облик тешког убиства, за који је предвиђена казна затвора најмање десет година или казна дуготрајног затвора. У конкретном случају, према подацима из медија, учинилац је претходно претио својој бившој супрузи да ће је убити, јер га је напустила, претио да ће запалити кућу њених родитеља у којој је тренутно живела, да би конкретног дана, с припремљеним бензином дошао и бившу супругу полио бензином и запалио, и то пред малолетном ћеркицом. Чак је и лаику, који никада није полагао испит из наставног предмета Кривично право, јасно да се ради о смишљеном, планираном чину, усмереном на лишавање живота бивше супруге, због тога што га је оставила.

Како коментаришете чињеницу да је након бруталног насиља у Прњавору насилник пуштен на слободу, без задржавања у притвору, те да му није одређена чак ни мера забране приближавања жртви или забране ухођења жртве, што он користи како би жртви показао да му “нико ништа не може”?

Наведена ситуација је такође резултат неадекватног односа надлежних органа према проблему насиља у породици. То није усамљен случај. Ако погледате извештаје који се сваких шест месеци достављају Министарству породице, омладине и спорта РС, видећете да се хитне мере заштите, које заправо и имају циљ да пруже заштиту жртви и да спрече понављање насиља, веома ретко користе. У другим државама, у којима је пракса поступања према насилницима другачија, насилнику би полицајац на лицу места изрекао неку хитну меру заштите, а код нас се овим мерама заштите приступа веома опрезно, јер оне, према мишљењу једног дела правосудне заједнице, задиру у права насилника. А при томе се ти исти представници правосудне заједнице не питају како се осјећа жртва насиља када схвати да не може очекивати адекватну заштиту, ни од оних који су по закону дужни да је пруже.

Према статистикама, велика већина насилника се "извуче" с новчаном или условном казном. Истовремено, сведоци смо да у друштву породични насилници нису одбачени, напротив, често су врло поштовани, док су жртве маргинализоване. Ваш коментар?

И ово потврђује да није проблем у законима, него у њиховој примени. Сваки закон, ма колико био добар, постаје лош ако се примењује противно својој сврси. У том смислу могли бисмо говорити и о казненој политици судова, која обилује условним осудама и новчаним казнама, и то не само за ово кривично дело већ и за низ других дела. Поставља се питање да ли смо, услед друштвеноекономских прилика у којима живимо, свеопштег пада морала и моралних вредности, постали друштво неосетљиво на криминал. А можда смо заборавили да се насиље у породици може десити нама, нашим сестрама, ћерима.

Анкета

Тестирање анкете на сајту Српске демократске странке?

Create Account



Log In Your Account