26.11.2021 14:47
Члан Предсједништва СДСј Вукота Говедарица, тврди да је прича о “враћању на изворни Дејтон”, коју у посљедње вријеме форсира Милорад Додик, само још једна у низу превара лидера СНСД-а како би се он и његова странка одржали на власти.

У интервјуу за Моју Херцеговину Говедарица, између осталог, говори о односима у опозицији пред опште изборе сљедеће године, да ли у опозиционе редове треба примати дојучерашње истакнуте чланове владајућег режима, на који начин се може зауставити економско и демографско пропадање Херцеговине…

Како коментаришете посљедњи политички заокрет Милорада Додика у вези с повратком надлежности Републике Српске? Стиче се утисак да се све мање прича о блиској независности, поновном формирању Војске РС…

Додик је схватио да су сва његова обећања о независности Републике Српске испричане приче за лаку ноћ и да га по том питању народ доживљава као некога ко манипулише и бави се политичким преварама како би незаслужено остварио политички бенефит. Такође, био је свјестан да афере које су се појавиле у јавности одласком из правосуђа Милана Тегелтије и Гордане Тадић, мора склонити са медијске позорнице јер му то прави велику штету. Он је, у ствари, прибјегао старом методу који каже да ако не знате или не можете, или нећете да ријешите један проблем, онда морате да направите други, по могућности што већи и тако је смислио причу о повратку надлежности. Дакле, нема ту никаквог политичког заокрета, јер је структура и једне и друге теорије лаж и превара.

Теорију о „изворном Дејтону“ још нико није озбиљно анализирао. Тачно је да су надлежности БиХ у почетку биле лимитиране и да је доминантна већина надлежности била на ентитетима. Али исто тако, тачно је да у том, како га неки називају, „изворном Дејтону“, односно у Дејтонском уставу, јасно стоји одредба која каже да Босна и Херцеговина може преузети надлежности за све друге послове о којима се ентитети сложе. Ентитети су се у неким преносима надлежности сложили и сада ја вас питам ко је крив Србима што су то радили? Наравно, било је и пренесених надлежности које је својим одлукама октроисао високи представник. Скоро сваки наметнути закон Срби су накнадно потврдили у Парламенту БиХ. Ко је крив Србима што су у институцијама потврђивали наметнуте законе? И сада ти исти људи, који су то радили, причају како ће све то да врате. Ово је прави примјер њихове пропале политике из ранијег времена. Они неће и не могу вратити Републици Српској оно што су се некада договорили са Федерацијом БиХ да дају Босни и Херцеговини. Према томе, они који су преносили надлежности, а сада су наводно схватили да су погријешили, морали би да оду са политичке сцене, а не да народу причају причу о „изворном Дејтону“. Све је ово Додикова превара и ништа више.

По свему судећи, мале су шансе да опозиција до краја године објави имена заједничких кандидата за предсједника РС и српског члана Предсједништва БиХ. Ко је крив за кашњење, будући да су многи опозиционари говорили како је пожељно да се тај посао заврши што прије?

Не видим да се по том питању касни. Сви наши потенцијални кандидати су добро испрофилисани у јавности тако да и нисмо имали потребу да годину или више прије избора идемо са кандидатима. То што су неки мислили или говорили да је пожељно да се дефинишу кандидати што прије, не значи да је неко крив што се касни са кандидатима. Опозиција је 2018. године саопштила имена кандидата у фебруару, али смо се претходно сви усагласили по том питању. То је по мени био оптималан тајминг, као што мислим да су кандидатуре из претходних изборних циклуса долазиле јако касно, у посљедњим данима пред истицање рокова за пријаве.

Да ли опозиција у своје редове треба да прими све оне који се “окрену” против Додика, без обзира на њихов “бекграунд”? Међу појединим опозиционарима, попут Небојше Вукановића, и даље постоје озбиљне сумње у искреност Ненада Нешића.

За такве или сличне појаве у друштву постоји толеранција која, као и све друго, има своју границу. Опозициона јавност је ДНС-ову подршку на бућкуриш Додикових виталних интереса доживјела као њихово трчање на Додиков звиждук, па сада многи граде различите конструкције. Истини за вољу, ни мени није баш пријао такав приступ ДНС-а, али, опет, таква и слична питања треба расправити унутар опозиције. Некада раније, на првим састанцима, заговарао сам приступ да опозиција стратешки постави ствари кад је у питању рушење режима. Тај приступ је подразумијевао заједничку борбу од локала до републичког нивоа власти. Не би се требало дешавати да у локалним заједницама опозиционе партије са нивоа републике једна на другу гледају преко политичког нишана. Не може се рушити режим тако што ћемо на локалима, са „малим додицима“, да се грлимо и остварујемо личне интересе, а причати да ћемо када дођу републички избори оборити режим и поразити те исте људе са којима чинимо локалне коалиције. Има ту дисхармоније у опозиционим редовима и о таквим појавама морамо повести рачуна. Према томе, повјерење се гради стрпљиво, али заиста може да се изгуби веома брзо и врло лако и то морају знати лидери опозиционих партија.

Ако се, хипотетички, Ненад Стевандић сутра одлучи да напусти владајућу коалицију, да ли би он и његова странка такође имали мјеста у опозицији?

Што се тиче Стевандића, он није могао да буде искрен са нама док је био у СДС-у, а камоли шта друго. Сјећате ли се шта је својевремено све говорио о Додику и Шкрбићу, а онда оде њима у загрљај. На крају крајева, нисам баш сигуран шта би Зељковић могао све да каже истражиоцима док је у затвору. Чисто сумњам да је Зељковић радио све на своју руку и без знања партије. Ваше питање може стати у ону стару изреку да је народу потребнији грам правде него килограм злата. Требају овом народу поштени и досљедни људи, који се политиком не баве да би се докопали вирмана и оловке, већ да би створили услове да живимо као сав нормалан свијет. Ко може да се уклопи у овај стандард добро је дошао. Ко не може, сам ће отпасти. Прије или касније.

Да ли су могући фер и поштени избори без промјена важећег Изборног закона? Након прошлих општих избора, кад је за предсједника РС изабрана Жељка Цвијановић, отворено сте говорили да сте покрадени.

О изборним преварама из 2018. најбоље говоре поновљени локални избори у Добоју ове године, на којима се видјело да је украдено 17 хиљада гласова. И птице на грани знају да избори нису одраз воље грађана, већ резултат завјере извјежбаних лоповских структура које не смију дозволити да побиједи демократија јер ће у том случају бити угрожени њихови интереси. Зашто је проблем да на бирачким мјестима имамо скенере који би установили да ли је гласачки листић који је одштампан у Лакташима или Сарајеву исправан или фалсификат? Зашто не би имали камеру на бирачком мјесту, ако камере имамо по маркетима како неки ситни лопов не би украо паштету? Или било која друга помагала која су потребна да обезбиједе поштене изборе. Додик, Изетбеговић и Човић ће све урадити да не дође до промјена изборног закона у том погледу. СНСД се одлучио веома лако за блокаду институција управо зато што су видјели идеалан простор за опструкцију изборног закона. С друге стране, опозиција је морала да буде доста тврђа по овом питању и мислим да смо испустили ову годину олако, а да се ништа озбиљније није урадило по том питању, изузев што странци покушавају да приволе домаће политичаре да ријеше то питање, што је Сизифов посао.

Колико има смисла излазити на изборе ако се од тада до данас ништа није промијенило по питању изборних правила и процедура?

Што се тиче питања изласка на изборе, мислим да би бојкот било нешто најлошије по грађане и не бих тако нешто заговарао. Посљедице би биле катастрофалне.

Шта је потребно урадити да се заустави демографско и економско пропадање Херцеговине?

Нажалост, Херцеговина се из године у годину расељава и дошли смо у ситуацију да цијела Херцеговина има три пута мање становника него једна Бањалука. Такође, у вашем питању види се и пола одговора. Демографско питање се не може одвојити од економског. Млади људи не виде перспективу и будућност у Херцеговини и масовно одлазе. Поражавајућа је реченица једне мајке која каже свом сину, који са респектабилном дипломом високошколске установе неће да буде партијски војник, да иде од куће и испраћа га са ријечима „боље ми је да те желим, него да те жалим“.

Како људе зауставити да не одлазе?

Моћи ћете их зауставити само ако им отворите перспективе за достојанственим животом. За тако нешто потребне су фабрике, а не лажне приче о „изворном Дејтону“. За тако нешто ова Влада нема слуха јер потенцијале и ресурсе Херцеговине није ставила у функцију развоја, већ личног и партијског плијена. У овако створеном амбијенту живи најмање тридесет супермилионера, који су заробили све остале, и од наше Херцеговине направили сопствену видео игрицу. Рјешење је у поштеним и добронамјерним, али и стручним људима. Рјешење је у политикама које ће да обезбиједе будућност свима, а не само себи и својим партијским друговима са којима черупају ресурсе Херцеговине.

Анкета

Тестирање анкете на сајту Српске демократске странке?

Create Account



Log In Your Account