07.12.2013 00:00

Резултата нема, а циљеви остају исти

За наредну фискалну годину Влада РС поставља, више циљева, груписаних у седам приоритетних области: повећање привредне активности, одржив раст запослености, повећање конкурентности привреде, стварање услова за смањење неликвидности привреде, борба против криминала и корупције, стабилност јавних финансија, унапређење финансијског сектора, побољшање положаја свих категорија друштва, европске интеграције и јачање регионалне сарадње. Међу постављеним циљевима највише је оних који се односе на раст привредне активности и запослености. Овим, као и већини других циљева се не може наћи већа замјерка. Свака озбиљна анализа, која би имала у виду стање у којем се налазимо, би вјероватно пошла од истих приједлога будућих циљева.

Само један од постављених циљева заслужује критички осврт. То је циљ побољшање положаја свих категорија друштва. Тај циљ је, евидентно, написан за изборну 2014. годину. До њега се није дошло озбиљним економским анализама, прије би се рекло да је он продукт партијских расправа и приједлога. Сви чланови друштва нису у истом положају. Тајкунима и криминалцима је превише добро да би им се положај побољшавао. Од њих треба узети и одузети и средства преусмјерити социјално угроженим категоријама становништва. У кратком року није могуће растерећење привреде и пораст буџетских прихода из којих би се финансирале бројне категорије становништва. Напредак у овој области би се могао направити само путем већег задужења или распродајом неке вриједне имовине. Такве мјере би за постојећу власт биле добре али дугорочно лоше за категорије којима се помаже. Уосталом мало је шта остало код нас да се може продати а и задужење је достигло ниво могућег и дозвољеног тако да постављање наведеног циља Економске политике треба схватити као предизборни памфлет власти.

Интересантно је извршити компарацију циљева Економских политика од 2011. од кад ова Влада, уз мале измјене, функционише. У 2011. су наведени следећи циљеви: очување радних мјеста, подршка привреди, социјална стабилност, јавне инвестиције, заштита имовине, стабилност јавних финансија, подршка финансијском сектору. Слични циљеви су наведени и 2012. године: позитиван привредни раст, смањење незапослености, подршка привреди, покретање инвестиција, очување социјалне стабилности, фискална стабилност, реформа јавне управе, борба против криминала, европске интеграције. У овој години (2013) постављени су следећи циљеви: очување радних мјеста, фискална стабилност, социјална одрживост, позитивни привредни раст, побољшање пословног амбијента, стабилност јавних предузећа, европске интеграције, регионална сарадња, смањење негативних ефеката уласка Хрватске у ЕУ. Не треба посебан напор да се овдје уочи континуитет истих циљева. Знамо резултате њиховог спровођења. Можемо констатовати да се ради о континуитету истих циљева и континуитету њиховог не спровођења.

Неозбиљан однос према овом важном документу

Неостварење циљева Економске политике је последица односа према овом документу. О њему се расправља до усвајања, највише мјесец дана, а након тога се ни један орган не бави овом проблематиком. У приједлозима нове политике нема ни једне реченице којом се оцјењује степен извршења претходно постављених циљева.

Изостанак анализа условљава, поред неизвршавања постављених циљева, честа одступања у оперативним мјерама владе и прокламованим циљевима. Тако је у 2011. години постављен, као један од главних циљева Економске политике, подршка привреди иако је у тој години усвојен пакет закона којима се оптерећење привреде, путем директних пореза и доприноса, повећава од коефицијента 1,53 % на 1,66 %. Мјерама ЕП за 2012. и 2013. годину су постављени циљеви реформе јавне управе и смањење администрације. Ово су циљеви Економске политике и ове године. Резултат оперативног рада Владе је стални раст ових трошкова. Ове године се Буџетом за 2014. годину планира раст прихода од накнада, такси, услуга јавне управе за износ од 23 % ( ове године је планиран износ по овом основу од 105 милиона КМ, а за 2014. се планира износ од 130 милиона КМ). Рационализација и раст трошкова, једно са другим не иде. Ради се о неозбиљном односу према овом важном документу.

Било би добро да овај документ ЕП у првих неколико страна садржи осврт на циљеве политике у прошлој години, степен њиховог остварења и ограничења која су условила одступање резултата од циљева и планова. Мислимо да би то било много корисније у односу на чињеницу да се у свим ЕП много текста утроши на објашњење међународних околности пословања. Наша економија је мала и међународни утицај на њу није велики.

Минорним и никаквим мјерама на велике циљеве

Као што смо већ нагласили, проблем не представљају постављени циљеви Економске политике већ инструменти и мјере за њихову реализацију. Враћањем неопорезивог износа плата од 150 КМ, увођењем трезорског система у здраству, нова политика фискализације за ’’мали бизнис’’, јавне инвестиције, кредитна подршка привреди, поједностављење процедуре регистрације предузећа, активирање система мултилатералне компензације и цесије потраживања су најважније мјере које треба да обезбиједе извршење постављених циљева. Неке од наведних мјера се примјењују већ дуже вријеме а мали број су потпуни новитети за ову фискалну годину.

Раскорак постављених циљева ЕП и мјера предвиђених за њихову реализацију је присутан у цијелини овог документа. Тако се за остварење првог постављеног циља, повећање привредне активности и запослености, предвиђају мјере: реализације јавних инвестиција, стимулативне мјере пореске политике, подршка привреди путем кредита ИРБ-а, подстицаји пољопривреди и запошљавању. Ради се о истом циљу и истим мјерама који се понављају из године у годину, за вријеме влада континуитета. Судбина постављених циљева за наредну годину се може компетенто сагледати анализом резултата примјењених мјера у претходним годинама које нису дале жељене ефекте.

У свим документима Економске политике од 2007. године се наводе јавне инвестиције као темељни инструмент остварења зацртаних циљева. За те потребе је урађен и Развојни програм РС 2007-2010. године. Овим програмом је предвиђен утрошак прикупљених средстава од приватизације, око 1,5 милијарди КМ, за подстицање привредног раста. Данас смо у позицији да утврдимо да утрошак тих средстава није битније допринио остварењу зацртаних циљева. По основу економско-социјалне компоненте Развојног програма (бесповратна средства) највише је уложено средстава 2009. и 2010. године. Тако је 2010. године по овом основу уложено 175 милиона КМ, а привредни раст је био 0,8 %, а 2009. је уложено 145 милиона КМ, а привредни раст је био негативан – 3,0 %. Слична ситуација је и са кредитним средствима пласираним преко ИРБ РС. Највише је уложено 2012. године, 208 милиона КМ, а остварен је негативан привредни раст од – 1 %. У 2009.

години је, по овом основу, уложено 181 милион КМ, а 2010. је уложено 100 милиона КМ. Очигледно да јавне инвестиције не дају резултате. Влади није довољно ни седам година изостанка резултата по овом основу да у новој политици направи заокрет.

У структури пласираних инвестиционих средстава доминирају улагања у инфраструктуру, посебно путну. Путеви су намјењени за потребе превоза, прије свега роба.

Пошто нам је привреда слаба, нема робног превоза а тиме ни поврата уложених средстава у путну инфраструктуру. Влади није помогло ни слично искуство сусједне Републике Хрватске. У тој земљи, послије снажног инвестиционог циклуса у путну инфраструктуру, број незапослених је био већи од тог броја прије уласка у поменуте инвестиције. Без сумње је овдје требало промијенити правац улагања од инфраструктуре према производним капацитетима који би омогућили поврат уложених средстава а тиме и простор за даља улагања. Међутим такве промјене нема ни за наредну 2014. годину. Најављена су улагања у износу од 733 милиона КМ и опет доминантно у путну инфраструктуру (38 % средстава). Разлика је само у структури средстава, раније доминантно учешће домаћих извора сада је замјењено ино кредитним средствима од 77 %.

Сличне резултате имамо по основу подстицаја за пољопривреду и запошљавање. Ове године је уложено око 25 милиона КМ за више различитих програма запошљавања. Број оних који су пријављени на Завод за запошљавање, у односу на почетак године, је мањи за неких 5000 пријављених. Сви су изгледи да је у овој цифри значајан број сезонских радника и да ће њихова пријава уследити крајем године а тиме и враћање броја незапослених на почетни ниво. Тако је било ранијих година и вјероватно ће тренд бити настављен.

Пажња јавности дириговано усмјерена у погрешном правцу

Од малог броја мјера економске политике пажња јавности је усмјерена на враћање неопорезивог износа плата од 150 КМ и враћање 5 % раније умањених плата јавног сектора. Чињеница да се ради о враћању говори о томе да су те позиције постојале раније и да су због неких разлога укинуте. Никакво образложење није понуђено зашто су раније та права укинута и какав је ефекат постигнут тим укидањем.

Неопорезиви износ плата, у износу од 250 КМ, је постојао до 2011. године. Те године се укида тај подстицај и повећавају порези и доприноси на плату са 1,53 % на 1,66 %. Та мјера је несумљиво задала озбиљан ударац нашој привреди а до данас нисмо добили озбиљно образложење разлога увођења тих мјера. Садашња Влада је тад била у функцији и било би добро да, уз најављену мјеру, да образложење ове цик-цак политике.

Слично је и са платама буџетских корисника. Почетком 2013. године се, у склопу опште политике рационализација у јавном сектору, донесе одлука о смањењу плата буџетских корисника од 10 %. У марту те године се врши мања реконструкција Владе. Нова премијерка најављује преиспитивање те одлуке половином године. Иако су анализе показале да порески приходи не расту, ни за шест, ни за девет мјесеци ове године, Влада доноси одлуку о поврату од 5 % раније узетих плата. Одлука која није заснована на реалним основама-порасту буџетских прихода а из Владе није стигло образложење услова који су довели до промјене ситуације и одступања од раније зацртаног циља.

Наведене мјере су добро свједочанство лутајуће политике. И једна и друга мјера су предузете у циљу реализације тада постављених циљева ЕП. Данас се исти ти циљеви желе остварити минорним поправкама ранијих мјера. При томе се у јавности жели од мухе направити медвјед. Ситне поправке, раније усвојених погрешних мјера, се представљају спасоносним рјешењем свих наших привредних проблема. Овдје се ипак ради о мјерама са наглашеном предизборном сврхом. Анализом њиховог ефекта се, као и до сада, нико неће бавити. Зато је и могуће правити велику буку ни око чега, а евиденто се ради о верглању у празно.

Стабилност јавних финансија

На овом циљу се упорно исистира из године у годину. А стање је све горе и горе. Анализа новопредложеног буџета за 2014. годину показује да се ради о нестабилности. Сама изјава посланика Радојчића да, ако не буде усвојен буџет у суботу, нема дознаке транше кредита од ММФ а тиме и дванаесте плате за буџетске кориснике. Он је само потврдио оно о чему ми дуго и упорно говоримо. Одржање стабилности јавних финансија РС је у потпуној зависности од политике неколико ино кредитора, међу којима је кључни ММФ. Тако је ова власт питање економске и политичке суверености РС пренијела на банкарске организације. Говорити у тим условима о вођењу одговорне националне политике је чисто замајавање.

Власт планира да додатним рестрикцијама умањи јавну потрошњу и да тиме да допринос стабилизацији јавних финансија. То је наведено у Е.П. Буџет треба да слиједи тај прокламовани циљ, ал не слиједи. Не видимо ни једну ставку буџета нити мјеру која иде у том правцу. Мислимо да кључне активности пословне заједнице, опозиције и свих одговорних грађана у наредној изборној години треба усмјерити на спречавање раста јавне потрошње. Очекујемо нова, непродутивна, запошљавања у јавном сектору, употребу јавних ресурса у предизборне сврхе владајућег режима, нерационално понашање државног апарата. У склопу измјена Изборног законодавства требало би забранити употребу јавних ресурса за изборе.

Дакле, од рационализације јавне потрошње нема ништа. У оквиру мјера за остварење циља, стабилност јавних финансија, планирано је увођење трезорског система пословања у здраствени систем и побољшање ликвидности привреде доношењем Закона о мултилатералној компензацији и цесији. Једна и друга мјера полазе од постојећег стања, нема одговора на питање како разријешити дефиците у здравственом сектору и како у будућем времену створити услове за већу ликвидност привреде. Пресјеци стања овдје не помажу.

Новине Приједлога ЕП у односу на Нацрт

Предлагач је у текст Приједлога ЕП, за разлику од Нацрта, додао два графикона. Први графикон се односи на процентуално учешће јавног дуга у БДП у периоду од 2004. до 2012. Намјера је јасна, овим се хоће да покаже како је јавни дуг био највећи 2004 (60,9 %) и 2005 (54,6 %).Овдје је проблем што такав графикон не прати анализа структуре спољног дуга. Тако је 2004. године укупни спољни дуг био 1 милијарду и 559 милиона КМ, од тога је 61,70 % било учешће старог дуга а 38,30 % учешће новог дуга.Те године је повучено 125,20 милиона КМ спољног дуга и то 22 милиона за буџет и 103,20 милиона КМ по основу инвестиционих пројеката. Те године је отплатна рата спољног дуга била 86,50 милиона КМ. У 2005. години спољни дуг је износио 1милијарда и 689,60 милиона КМ, од тога је 59,03 % био стари дуг а 40,97 % нови дуг. Те године је укупно повучено средстава у износу од 98,70 милиона КМ и то 0 (ништа) за буџет а 98,70 милиона КМ по основу инвестиционих пројеката. Отплатна рата спољног дуга те године је била 90 милиона КМ. Јасна је овдје ситуација, највећи дио дуга у 2004 и 2005. години је стари дуг, наслеђен од прије рата и на њега Влада није имала никакав утицај.Он је наслијеђен, а видљиво је да повлачење нових кредита у те двије године није било или се ради о ситним износима.

Спољни дуг 2012. године износи 1милијарду и 754 милиона КМ, од тога је стари дуг 27,19 % а нови дуг 72,81 %. Те године се повлачи укупно 390 милиона КМ, од тога за буџет 78,07 милиона КМ и 312,27 милиона КМ за инвестиције. Отплатна рата спољног дуга, те године је 152 милиона КМ. Ако се зна да отплатне рате спољног дуга 2013. и 2014. године значајно расту, тад постаје јасно да је влада континуитета у највећој мјери задужила РС у земљи и иностранству. За разлику од Влада из 2004.
и 2005. године, Владе СНСД су директно креирале нова задужења. Све је то рађено у условима потрошње значајних новчаних средстава прибављених у процесу приватизације (износ од 1,5 милијарди КМ).

У другом графикону који је понуђен, као измјена у односу на Нацрт, приказане су стопе пореза на добит, на доходак и стопа ПДВ у РС у односу на земље окружења. И овај графикон, као претходни, не значи ништа без детаљне анализе. Ако говоримо о стопама ПДВ-а онда треба рећи да су ријетке земље у Европи које имају јединствену пореску стопу на све производе. Већина њих имају ниже стопе на кључне производе хране од 0 %, 8 % и 10 %. Код нас се више година бирократија упорно супроставља смањењу стопа ПДВ-а на основне животне намирнице. Разлози су јасни, ако би смањили те стопе на 10 % дошло би до драстичног пада наплате ПДВ-а у БиХ јер већина становниоштва купују само основне животне намирнице. Тај пад се не може компензовати ни стопама ПДВ-а на луксузне производе од 50 %.

Код анализе стопа пореза на доходак такође треба узети у обзир ослобађања која су присутна у другим земљама. У Федерацији БиХ неопорезиви дио дохотка је 300 КМ. То је један од разлога селидбе сједишта фирми из РС у Федерацију БиХ. Предузетници иду тамо гдје имају повољније услове рада и пословања.

Очигледно да је власт са ова два нова графикона хтјела да збуни јавност и да у изборној години прикаже ’’свијетло’’ стање у економији РС. Да је данас боље него прије десет година. Да докаже нешто што се доказати не може.

ОДБОР ЗА ФИНАНСИЈЕ СДС


Анкета

Тестирање анкете на сајту Српске демократске странке?

Create Account



Log In Your Account