27.08.2016 00:00


Милорад Додик није субјект политике, он је политички објекат, који је направила америчка спољна администрација. Ту ситуацију имали су и Мубарак и Гадафи и Хусеин, као и бројни други у свијету, које је својевремено направила америчка администрација за своје потребе и постепено их уклањала када им више нису интересантни, каже у ексклузивном разговору за Вијести.ба потпредсједник Српске демократске странке Огњен Тадић и додаје да су теренутно три човјека у таквој ситуацији - један је у бетонираном бункеру, сиријски предсједник Асад; други је у почетној фази транзиције, турски предсједник Ердоган и на одређени начин, као трећи, Милорад Додик.


ВИЈЕСТИ.БА: Прије неколико дана, портал Вијести.ба подсјетио је на иницијативу СНСД-а усвојену у Приједору 2001. године под називом "БиХ - заједничка држава народа и грађана". Укратко, наводи се да је БиХ у свом бићу саздана од различитости и да то треба бити богатство, затим о јачању институција државе итд .. Петнаестак година након тога, СНСД и Милорад Додик причају другу причу, а у Декларацији усвојеној прошле године, помињу и референдум о отцјепљењу РС. Како тумачите промјену политике СНСД-а и Милорада Додика? Како је могућа овако драстична промјена политике или се напросто ради о политичкој прагматичности?

Морао бих бити сигуран да ћете објавити одговор који ћу Вам дати, јер се бојим да би његово дјелимично објављивање отворило нека питања, а да људима не би било јасно шта је мој став о томе што ме питате.

ВИЈЕСТИ.БА: Можемо ли чути Ваш став?

Милорад Додик није субјект политике, он је политички објекат, који је направила америчка спољна администрација. Он се креће у једном програму америчке политике, који формира за потребе америчких интереса спољнополитичке сараднике на терену и гаси их када они више нису потребни или када постану проблематични. Посматрајући ту спољнополитичку игру у свијету, руска спољнополитичка администрација је развила своју игру и пажљиво планирала када да запосједне кабинете оних људи који су у тој фази тог спољнополитичког америчког програма да више не требају интересима САД-а и да их они уклањају.

Ту ситуацију имали су и Мубарак и Гадафи и Хусеин, као и бројни други у свијету, које је својевремено направила америчка администрација за своје потребе и постепено их уклањала када им више нису интересантни. Сви су они, као посљедњи свој политички излаз, играли на то да почну сарађивати са другом станом, тј. са руском спољнополитичком администрацијом.

У овом тренутку постоје три човјека који су у таквој врсти статуса. Један је у бетонираном бункеру, то је сиријски предсједник Асад. Други је у почетној фази транзиције из америчког у руског савезника, то је турски предсједник Ердоган. На одређени начин, као трећи, појављује се име Милорада Додика, с тим што он није до те мјере битан да би се било ко тако значајно бавио њиме, било да је у питању његово рушење или његов опстанак на власти.

Разлика између земаља о којима сам говорио и РС је у томе што опозиција у РС није инсталирана од стране америчке спољнополитичке администрације, нити је у тој мјери крвожедна и жељна власти да би на таквим крилима и таласима чинила било шта да би дошла на власт, а што подразумијева и некакво насилно рушење демократски изабране власти. Зато је позиција коју Додик гради оваквим потезима заправо трагикомична. Његово настојање да игра некакву ролу битног државника у регији или на ширем плану заправо је карикатурално.

Он би заправо требао бити довољно паметан да види да му је највећа срећа то што се у политичкој опозицији у РС налазе разумни људи којима је интерес РС на првом мјесту, који су лојални РС и које би заиста требао почети уважавати склањајући се са политичке сцене и уступајући простор нормалној и здравој политици која није дискредитована тим аранжманом са америчком спољнополитичком администрацијом, која је рудимент краја 20. и почетка 21. вијека, па према томе и не носи оне проблеме самој РС које носи неко ко је био у таквим аранжманима као плаћеник или пројекат неке од америчких спољнополитичких агенција.


ВИЈЕСТИ.БА: Амбасадори Управног одбора Вијећа за имплементацију мира (ПИЦ) данас су позвали власт у РС да одржи референдум о Дану РС, истичући да ниједан референдум не може промијенити чињеницу да су одлуке Уставног суда БиХ коначне и обавезујуће. Такође, позвали су институције БиХ да ово питање ријеше кроз установљене законске процедуре и постојећи уставни оквир, те путем дијалога. О употребљавању бонских овлаштења како би се спријечило одржавање референдума, како је казао амбасадор Русије, током састанка није било ријечи. Како Ви оцјењујете закључке ПИЦ-а?

ПИЦ, као практично политички оквир за дјеловање ОХР-а, очигледно није посегнуо за мјерама које би представљале директно уплитање у питања која су дефинисана Уставом РС и Уставом БиХ, сматрајући да постоје званични и легални органи који су надлежни за регулисање сваке од могућих ситуација које произађу из оваквог уставног поретка у БиХ. Добро је да није било примјене тзв бонских овлашћења, јер би њихова примјена значила не само повратак у прошлост, већ и остварење идеје једног броја људи у БиХ који су се надали да ће примјена тзв бонских овлашћења додатно искомпликовати политичку ситуацију и водити ка већем степену унутрашњег политичког конфликта.

Сада све што се ради треба наставити радити у границама које су контролисане Уставом и законом, како нико причу о референдуму не би могао претворити у политичку причу, која изазива веће сукобе него што су изазвани сада. У суштини, предстоји нам трка са временом, односно да сви разумни и нормални људи у овој земљи контролишу стање сљедећих неколико седмица, док референдум не буде одржан, како нико ко је жељан рата или другачијих сукоба не би успио да на постојећу ситуацију долије уље на ватру и распламса нешто до чега никоме није.

ВИЈЕСТИ.БА: Је ли оправдана бојазан да би се заиста то могло распламсати? Може ли референдум угрозити безбједносну ситуацију у БиХ?

Људи морају разумјети да је ово био припремљен сценарио за ситуацију у којој би, до локалних избора, сви они који су се бавили криминалом нашли начин да побјегну од прогона званичних правосудних институција тиме што стварају стање безнађа и сукоба у којем никоме није до борбе против криминалаца, већ свако покушава да сачува живу главу или одржи постојећи мир.

Увјерен сам да ће, када прођу октобарски избори, ситуација доћи у границе нормалних односа и да ће се вјероватно ствари поново почети компликовати када се разријеши однос између правосудних институција и полицијских органа на позитиван начин, уклањањем из правосуђа и полицијских структура оних људи који заустављају истраге. Када поново борба против криминала добије свој залет, можемо очекивати да ће се десити нешто слично.

Јавност мора бити спремна на то и мора знати да ниједна нормална политика данас у овој земљи не почива на томе да гради пријетњу према другом или трећем народу. Народи морају одбацити оне странке и политичаре који им нуде опцију међунационалних и међувјерских сукоба, а како би изостала борба против криминала и корупције. За то је потребна огромна свијест људи, коју није лако очекивати имајући у виду све што се дешавало иза нас. Стога је можда најзначајнија порука да сваки човјек за себе мора дјеловати као грађанин пуно разумније и доносити паметније одлуке, него што смо у стању да то чинимо као национални или партијски колективитети.

ВИЈЕСТИ.БА: Сједница ПИЦ-а је требала бити одржана прошле седмице, али је одгођена због додатних консултација. У јавности су се појавила тумачења о непостојању сагласности међу чланицама овог тијела када је у питању референдум у РС. Располажете ли информацијама ко из међународне заједнице подржава референдум у РС? Чињеница је да је на данашњој сједници само Русија издвојила мишљење.

Мислим да та теза није основана. Сматрам да ни Русија није земља која се изјашњава о референдуму на начин да ли референдум треба бити одржан или не. Став Русије је да, уколико је РС у складу са својим уставним поретком учинила нешто, нико па ни представници међународне заједнице нема право да било каквим декретом зауставља ту врсту демократски изражене воље о провођењу демократске процедуре у виду референдума.

Став нити једне земље која је овдје присутна није добро тумачити као вјетар у једра у правцу референдума или контра референдумског правца.

ВИЈЕСТИ.БА: У закључцима ПИЦ подсјећа се на поступке који су пред Уставним судом БиХ, а који се тичу референдума у РС. Мирсад Ћеман, предсједник ове правосудне инстанце, недавно је казао да ће Уставни суд БиХ 17. септембра разматрати захтјев НСРС за ревизију Одлуке којом је 9. јануар, као Дан РС, проглашен неуставним, појаснивши да уколико се као основан прихвати захтјев НСРС о ревизији одлуке цијели процес креће испочетка. Шта у том погледу очекујете? Је ли та опција, на неки начин, излазна карта за све актере?

Уставни суд БиХ, са већином коју је показао приликом доношења Одлуке о Дану РС, озбиљно је ушао у политичке воде. Та врста маневра која се илуструје могућношћу да Уставни суд БиХ уважи захтјев за преиспитивање сопствене одлуке и тиме да одлука буде примарно укинута, а онда да се настави нова расправа о апелацији, није додатни улазак у политику, већ излазак из политичких вода истом стазом којом је Уставни суд БиХ ушао у политичке воде само у супротном правцу.

Мислим да би било добро да Уставни суд БиХ направи рикверц и да се врати на стазе права тиме што усваја ревизију и читаво питање поново враћа у свој рад третирајући га сљедећи пут са правног, а не са политичког аспекта. Такву могућност нико не треба да доживи као пораз. То би била ситуација у којој владавина права долази до изражаја. Без обзира на то ко је апелант и против кога је апелација поднесена, увијек је побједа у друштву када дође до изражаја владавина права. Таквој ситуацији требало би да се радују и они који су за 9. јануар и они који су против 9. јануара.


Анкета

Тестирање анкете на сајту Српске демократске странке?

Create Account



Log In Your Account